Ruski vojni sateliti izvode manevre u Zemljinoj orbiti koji izazivaju sve veću zabrinutost među zapadnim vojnim komandantima.
Nemački vojni vrh upozorava da bi sposobnosti koje Moskva trenutno demonstrira mogle imati ozbiljne posledice po komercijalne satelitske mreže od kojih zavise zapadne vojske.
Komandant nemačke Svemirske komande, general-major Mihael Traut, izjavio je za Rojters da Rusija raspolaže mogućnostima da ozbiljno poremeti rad satelitske mreže Starlink, čak i bez fizičkog uništavanja njenih satelita. Njegovo upozorenje zasniva se na aktivnostima ruskih vojnih letelica u orbiti koje su zabeležene tokom ove godine.
Posebnu pažnju privukao je incident iz maja, kada su četiri ruska vojna satelita izvela manevre u neposrednoj blizini jednog satelita finske kompanije ICEYE. Reč je o kompaniji koja obezbeđuje izviđačke snimke Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima, uključujući Ukrajinu.
Prema podacima američkih Svemirskih snaga, u tim manevrima učestvovali su ruski vojni sateliti Kosmos 2610, Kosmos 2611, Kosmos 2612 i Kosmos 2613. Finska kompanija potvrdila je da se jedan od njenih satelita nalazio u blizini ruskih aparata.
Traut smatra da ovakve aktivnosti pokazuju sposobnost ruskih snaga da izvode operacije koje bi se mogle primeniti protiv velikih komercijalnih satelitskih konstelacija. Kao posebno značajan primer naveo je Starlink, čija se infrastruktura koristi i za potrebe ukrajinskih snaga.
„Rusija demonstrira metode koje bi, ukoliko budu direktno primenjene protiv velike satelitske konstelacije kao što je Starlink, mogle uticati na životni vek satelita i kvalitet usluga za sve korisnike, a ne samo za Ukrajinu“, izjavio je nemački general.
Najveću zabrinutost kod nemačkog komandanta izaziva činjenica da za ozbiljno ugrožavanje takve mreže nije neophodno obaranje satelita. Moskva bi, prema njegovoj proceni, mogla da koristi znatno manje upadljive metode koje ne podrazumevaju otvoreni napad.
Jedna od mogućnosti jeste izvođenje manevara ruskih satelita na orbitalnim putanjama kojima se kreću aparati Starlinka. Ukoliko bi ruske letelice stvorile opasnost od sudara, sateliti američke mreže morali bi da menjaju položaj kako bi izbegli eventualni kontakt.
Takva izbegavanja zahtevaju dodatnu potrošnju goriva, koje sateliti koriste za održavanje i korekciju svojih orbita. Učestali manevri mogli bi da skrate njihov operativni vek, dok bi promene položaja potencijalno negativno uticale na stabilnost i kvalitet satelitskih komunikacija.
Nemački general naglasio je da bi direktan napad na Starlink predstavljao ozbiljnu eskalaciju sukoba. Međutim, metode koje podrazumevaju orbitalno ometanje omogućile bi Rusiji da utiče na funkcionisanje mreže bez otvorenog uništavanja svemirskih aparata.
Traut je priznao da ga takve mogućnosti veoma zabrinjavaju, posebno zbog činjenice da posledice ne bi bile ograničene samo na ukrajinske korisnike. Poremećaji u velikoj satelitskoj konstelaciji mogli bi da utiču i na druge vojne, komercijalne i civilne korisnike koji se oslanjaju na njene komunikacione usluge.
Ova upozorenja istovremeno otvaraju šire pitanje bezbednosti komercijalne svemirske infrastrukture. Zapadne oružane snage sve više zavise od privatnih satelitskih mreža za komunikaciju i druge operativne potrebe, iako takvi sistemi nisu prvobitno uspostavljeni isključivo kao vojna infrastruktura.
Zbog toga se pred zapadnim državama postavlja pitanje ko bi trebalo da bude odgovoran za zaštitu komercijalnih satelita koji imaju značajnu ulogu u vojnim operacijama.
Trautova procena ukazuje da potencijalna pretnja ne mora da bude uništenje satelita, već i postepeno narušavanje njihovih operativnih mogućnosti kroz manevre koji ih primoravaju na trošenje ograničenih resursa.
