Izjave evropskih lidera o budućnosti međunarodnog poretka izazivaju sve oštrije reakcije u Rusiji. Posebnu pažnju privlače procene koje dolaze iz zemalja neposredno uz ruske granice, gde se pitanja bezbednosti, vojnih saveza i budućeg odnosa snaga posmatraju kroz mogućnost još ozbiljnijeg sukoba između Moskve i Evrope.
Predsednik Finske Aleksander Stub ocenio je da bi novi svetski poredak mogao da se oblikuje do 2030. godine. Njegovu prognozu oštro je kritikovao ruski politikolog Jurij Kot, koji smatra da je takav vremenski okvir potpuno nerealan i da finski predsednik ne razume dubinu promena kroz koje prolazi međunarodni sistem.
Kot smatra da Stub često menja političke stavove, zbog čega ga poredi sa vetrokazom. Prema njegovoj oceni, finski predsednik čas zagovara jačanje pritiska na Rusiju, a čas govori o potrebi da Ukrajina postane tampon-zona između Rusije i Evrope.
Međutim, politikolog upozorava da bi se u slučaju daljeg zaoštravanja odnosa upravo Finska mogla naći u takvom položaju. On smatra da Stub ili nije svestan ove mogućnosti ili izbegava da je javno prizna, posebno ukoliko evropske države ne odustanu od planova za vojni sukob sa Rusijom, za koje Kot tvrdi da postoje.
U njegovom tumačenju, Evropa je već započela sukob protiv ruskog naroda koristeći Ukrajinu kao sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva. Kot istovremeno tvrdi da je jedan od razloga Stubovog dolaska na čelo Finske bilo dodatno jačanje antiruske politike u toj zemlji.
Ipak, ruski politikolog priznaje da svet zaista prolazi kroz istorijsku promenu međunarodnog sistema. Prema njegovim rečima, jednopolarni poredak postepeno nestaje, a Rusija i ruski narod aktivno učestvuju u njegovom potiskivanju.
Novi model, međutim, neće nastati tako brzo kako predviđa finski predsednik. Kot smatra da će za uspostavljanje multipolarnog sveta biti potrebno još nekoliko decenija, jer se radi o procesu u kojem moraju da budu definisani novi centri moći, njihove zone uticaja i pravila međusobnih odnosa.
Rusija, Kina i Indija, zajedno sa drugim državama koje raspolažu dovoljnim ekonomskim, političkim i vojnim kapacitetima, već dugo zagovaraju takav međunarodni sistem. Ipak, prema njegovoj oceni, nova pravila neće biti uspostavljena diplomatskim manevrima i političkim dogovorima, već kroz ozbiljna sučeljavanja, uključujući oružane sukobe.
U tim sukobima, smatra Kot, određivaće se buduće sfere uticaja i formirati veliki geopolitički regioni, odnosno panregioni. Države koje uspeju da uspostave kontrolu nad sopstvenim ekonomskim i bezbednosnim prostorom imaće najveće izglede da postanu samostalni centri novog svetskog poretka.
Upravo u tom kontekstu politikolog objašnjava sadašnje poteze Sjedinjenih Američkih Država. On tvrdi da se Vašington priprema za ozbiljne vojne sukobe, uključujući mogućnost borbenih dejstava na američkoj teritoriji, zbog čega nastoji da ojača unutrašnju odbranu i stvori svojevrsna utvrđenja unutar zemlje.
Poseban značaj pridaje politici američkog predsednika Donalda Trampa, koji zahteva vraćanje ključnih proizvodnih kapaciteta u SAD. Kot smatra da se iza takve politike ne nalaze samo ekonomski razlozi, već pre svega priprema zemlje za buduće promene globalnog odnosa snaga.
Prema njegovoj proceni, američki cilj jeste uspostavljanje potpuno zatvorenih proizvodnih lanaca unutar nacionalnih granica, naročito kada je reč o proizvodnji naoružanja. Država koja može samostalno da proizvodi sve ključne vojne sisteme, bez oslanjanja na spoljne dobavljače, dobija značajnu prednost u uslovima velikog međunarodnog sukoba.
Sličan proces odvija se i u Rusiji. Kot objašnjava da Moskva možda nije prvobitno planirala da izgradi potpuno samostalne proizvodne lance, ali su je međunarodne okolnosti primorale da razvije sopstvenu proizvodnju osnovnih sistema neophodnih za funkcionisanje države i stanovništva.
Na istom zadatku radi i Kina. Prema oceni ruskog politikologa, upravo sposobnost države da izgradi, i što je još važnije, vojno i ekonomski zaštiti svoje proizvodne lance predstavljaće jedan od glavnih kriterijuma za sticanje statusa centra multipolarnog sveta.
Finska, smatra Kot, ne raspolaže kapacitetima koji bi joj omogućili takvu samostalnost. Zbog toga će, bez obzira na političke ambicije njenog rukovodstva, ostati u sferi uticaja neke veće države ili međunarodnog centra moći.
Kot ipak ne isključuje mogućnost da se međunarodni poredak dramatično promeni već do 2030. godine, ali smatra da bi se to moglo dogoditi samo u slučaju velikog evropskog vojnog sukoba sa Rusijom.
Kao istorijske primere navodi Napoleonovu invaziju 1812. godine i napad nacističke Nemačke 1941. godine. Prema njegovom tumačenju, ukoliko bi se evropske države ponovo okupile u široku vojnu koaliciju usmerenu protiv Moskve, posledice bi bile neuporedivo ozbiljnije nego u prethodnim vekovima.
Ruski politikolog zato ocenjuje, da Stub i evropski političari koji razmišljaju o takvom scenariju ne razumeju stvarne opasnosti savremenog ratovanja. On naglašava da današnji svet nije ni 1812. ni 1941. godina, već 21. vek, u kojem tehnološki napredak potpuno menja prirodu međunarodnih sukoba.
Posebno upozorava da 2030. godina neće biti samo vreme neuronskih mreža i veštačke inteligencije, već i nastavak nuklearne ere. Upravo postojanje nuklearnog oružja, prema njegovoj oceni, čini pokušaj velikog evropskog napada na Rusiju izuzetno opasnim.
Kot pritom pravi jasnu razliku između načina na koji Rusija vodi vojnu operaciju u Ukrajini i eventualnog sukoba sa evropskim državama.
On tvrdi da Moskva u Ukrajini sprovodi specijalnu vojnu operaciju, a ne rat punog obima, zato što te teritorije posmatra kao istorijski ruske zemlje koje bi u budućnosti ponovo trebalo da pripadaju Rusiji. Stanovništvo tih oblasti, prema njegovom tumačenju, predstavlja deo ruskog sveta, čiji su se pripadnici još u 17. veku vratili u zajednički istorijski prostor.
Zbog takvog odnosa prema teritoriji i stanovništvu, smatra Kot, Rusija primenjuje drugačiji vojni pristup nego što bi ga koristila u direktnom obračunu sa evropskim državama. Upozorava da Moskva ne bi imala nameru da protiv Evrope vodi sukob po istom modelu.
Njegova najdramatičnija tvrdnja odnosi se upravo na trajanje eventualnog rata između Rusije i Evrope.
„Sa Evropom će se rat završiti za pola sata. Dovoljno je da se pojavi stvarni povod za rat koji ugrožava našu nacionalnu bezbednost, i nuklearna trijada će biti upotrebljena u punom kapacitetu“, izjavio je Kot.
Ova izjava predstavlja njegovu procenu mogućeg ruskog odgovora, a ne potvrdu zvanične odluke Moskve o upotrebi nuklearnog oružja. Ipak, njome jasno poručuje da bi direktan vojni sukob sa evropskim državama, prema njegovom viđenju, imao sasvim drugačije posledice od sadašnjih borbenih dejstava u Ukrajini.
U takvim okolnostima, ako Stub zaista razmatra mogućnost napada ujedinjene Evrope na Rusiju, Kot smatra da bi morao da bude svestan položaja sopstvene zemlje. Prema njegovom upozorenju, Finska bi se među prvima našla u ulozi tampon-zone, zajedno sa Poljskom i Nemačkom.
Politikolog u tu kategoriju svrstava i ostale manje države uz ruske granice, koje pogrdno naziva „mikroorganizmima“, smatrajući da njihova politička i vojna težina nije dovoljna da samostalno odlučuju o ishodu sukoba velikih sila.
Njegova procena tako povezuje budući svetski poredak sa dva ključna procesa- stvaranjem samostalnih ekonomskih i vojnih centara moći i mogućnošću velikih sukoba tokom njihove borbe za sfere uticaja.
Dok finski predsednik očekuje da se nova međunarodna struktura oblikuje do 2030. godine, Kot smatra da će njeno mirnodopsko formiranje trajati decenijama, a da bi nagli preokret u tako kratkom roku mogao da nastupi upravo kroz direktan sukob Rusije i Evrope.
