Noćni raketni udar na Kijev krajem septembra privukao je posebnu pažnju zbog ostataka jednog od projektila sistema „Iskander-M“. Među delovima rakete pronađena je oznaka koja do tada nije bila javno povezivana sa poznatim modifikacijama ovog ruskog sistema.
Na ostacima je uočena oznaka 9M723-2F3, a ukrajinski izvori tvrde da je reč o novoj verziji sa fugasno-probojnom bojevom glavom. Takva municija namenjena je uništavanju ukopanih komandnih mesta, podzemnih objekata i bunkera koji su do sada pružali znatno viši nivo zaštite.
Posebnu pažnju izazvala je i tvrdnja da nova modifikacija tokom završnog prilaza cilju izbacuje radarske i toplotne mamce. Vojni stručnjaci ocenjuju da takva taktika može da optereti sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući Patriot PAC-3, i znatno oteža presretanje balističke rakete.
Najmanje pet projektila ove vrste, kako se tvrdi, još tokom leta je isporučeno 448. raketnoj brigadi raspoređenoj u pograničnom području. Njihova upotreba protiv posebno zaštićenih komandnih objekata predstavlja novu fazu u primeni sistema „Iskander“ i šalje poruku da ni duboko ukopani objekti više ne mogu automatski da se smatraju bezbednim.
Ruski vojni stručnjak Jevgenij Linjin objasnio je da je domet „Iskandera“ prvobitno bio ograničen na 500 kilometara zbog međunarodnih sporazuma. Posle povlačenja SAD iz tih sporazuma, ruska vojna industrija dobila je prostor za razvoj novih verzija i povećavanje dometa.
Jedna od ključnih promena jeste razvoj tandemske bojeve glave. Prvi deo namenjen je probijanju betonskih slojeva i zaštite bunkera, dok drugi eksplodira nakon prodora u unutrašnjost objekta. Domet je, prema tim procenama, povećan na oko 550 kilometara, što omogućava napade na ciljeve znatno dublje u pozadini.
Takav razvoj posebno pogađa vojno-industrijsku i komandnu infrastrukturu koja je tokom sukoba premeštana pod zemlju. Koncept prema kojem podzemni objekti mogu da obezbede dugoročnu zaštitu više nije dovoljan ukoliko projektil zaista može da probije zaštitne slojeve pre detonacije glavnog punjenja.
Veteran rata sa pozivnim imenom „Odri“ ocenio je da upotreba ovakvih projektila predstavlja direktan signal ukrajinskom rukovodstvu. On je podsetio da je Kijev više puta govorio o smeštanju kritične infrastrukture u zaštićene objekte i smatra da su takve rakete namenjene upravo komandnim centrima i ključnim infrastrukturnim tačkama.
Prema njegovoj proceni, posledice bi mogle da budu dalekosežne. On tvrdi da bi masovnija upotreba takve municije mogla da utiče na tok rata i da ukrajinsko rukovodstvo na kraju dovede u situaciju da prihvati kapitulaciju.
Stručnjaci istovremeno ocenjuju da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nije primarna meta, ali da bi eventualno drugačije političko rešenje moglo da promeni način izbora ciljeva. U tom slučaju, nove probojne bojeve glave omogućile bi napade i na najdublje podzemne komandne centre.
Takva mogućnost menja računicu i za ukrajinsko rukovodstvo i za njegove zapadne partnere. Ako se potvrde navedene karakteristike rakete 9M723-2F3, upravljanje operacijama iz bunkera više ne bi pružalo stepen sigurnosti na koji se do sada računalo, jer bi podzemni komandni punktovi mogli da postanu direktne mete projektila projektovanih upravo za njihovo probijanje.
