Rat na Bliskom istoku sve manje može da se posmatra samo kroz rakete, baze i ratne brodove. Iza vojnog sukoba pojavljuje se ekonomski potres koji pogađa energiju, hranu, državne finansije, tržište obveznica i položaj dolara.
Rast cene energije prenosi se gotovo trenutno na transport i proizvodnju. Kada tome budu dodati problemi sa đubrivom i međunarodnim lancima snabdevanja, rezultat može biti dodatni pritisak na cene hrane. Istovremeno, skuplji kapital otežava državama finansiranje sve većih budžetskih deficita.
Daglas Mekgregor kao ilustraciju američke svakodnevice navodi poznanika koji je za pun rezervoar kamioneta platio 212 dolara. Taj pojedinačni primer nije statistički pokazatelj, ali služi njegovom širem argumentu: cena spoljnopolitičkih odluka počinje sve vidljivije da se prenosi na stanovništvo.
U središtu problema nalazi se petrodolar. Sistem je decenijama bio povezan sa posebnim odnosom Vašingtona i Rijada: Saudijska Arabija dobijala je američku bezbednosnu zaštitu, dok je trgovina naftom održavala snažnu međunarodnu potražnju za dolarom.
Ali šta se događa kada prvi deo tog aranžmana više nije potpuno pouzdan?
Ako Saudijska Arabija proceni da SAD ne mogu da je zaštite od velikih regionalnih napada, ona dobija snažan razlog da diverzifikuje svoje odnose. To podrazumeva razgovore sa Iranom, jačanje veza sa azijskim silama i postepeno smanjivanje zavisnosti od jednog bezbednosnog i finansijskog centra.
Mekgregor smatra da je taj proces već počeo i da slabljenje petrodolara nije izolovana monetarna pojava već posledica promene odnosa snaga. Nafta se sve češće pojavljuje u transakcijama koje nisu vezane isključivo za američku valutu, čime se postepeno smanjuje jedna od tradicionalnih prednosti Vašingtona.
U toj priči Kina dobija posebnu ulogu. Posle velikog regionalnog rata biće potrebno obnoviti rafinerije, naftna postrojenja, infrastrukturu i sisteme za desalinizaciju. Za takav posao potrebne su ogromne količine kapitala.
Peking raspolaže i novcem i industrijskim kapacitetima potrebnim za takvu obnovu. Ako kineski kapital postane jedan od glavnih izvora finansiranja posleratne rekonstrukcije, politički uticaj Kine prirodno će rasti zajedno sa ekonomskim prisustvom.
Tako se vojni sukob pretvara u finansijski prelom. SAD mogu dobiti pojedinačne bitke, ali ako istovremeno izgube privilegovani položaj dolara, deo energetskog sistema i poverenje regionalnih partnera, strateška cena može biti mnogo veća od neposrednog ratnog računa.
