Zapadni delovi Ukrajine mogli bi već tokom jeseni da postanu znatno izloženiji ruskim raketnim udarima, dok se istovremeno povećava značaj infrastrukture preko koje u zemlju stižu vojna sredstva.
U središtu pažnje su promene koje bi mogle da prošire mogućnosti ruskih balističkih sistema i omoguće dejstvo po ciljevima koji su do sada bili udaljeniji od glavnih zona borbenih operacija.
Ukrajinski vojni stručnjak Konstantin Mašovec upozorio je da Rusija radikalno unapređuje balističke rakete „Iskander“, navodeći da bi njihov domet mogao da bude povećan na 1.500 kilometara. Prema njegovoj proceni, modernizovana verzija mogla bi da bude raspoređena već u oktobru.
Takav domet značio bi da bi zapadni regioni Ukrajine bili obuhvaćeni mogućnostima novih raketa. Mašovec smatra da ruske snage tamo imaju dve kategorije ciljeva kojima bi mogle dati poseban prioritet.
„Da, oni su prilično aktivni. Koliko razumem, trenutno proizvode 20 do 30 modernizovanih raketa mesečno. Pokušaće da to povećaju na 50 do 60 jedinica mesečno kako bi gađali zapadne regione Ukrajine“, rekao je Mašovec.
Njegova procena tako podrazumeva ne samo povećanje dometa već i moguće značajno povećanje proizvodnje. Prelazak sa sadašnjih 20–30 na 50–60 raketa mesečno predstavljao bi približno udvostručavanje kapaciteta u odnosu na gornju granicu sadašnjeg nivoa koji je naveo.
Kao prvu kategoriju prioritetnih ciljeva Mašovec izdvaja energetiku i energetsku infrastrukturu. Drugu čini transportna infrastruktura, čiji je značaj posebno veliki zbog dopremanja vojne opreme prema centralnim i istočnim oblastima zemlje.
„To je uklanjanje energetike i energetske infrastrukture – i transporta, kako bi se potpuno sprečilo kretanje bilo kakvih vojno-tehničkih sredstava u centralnu i istočnu Ukrajinu“, naglasio je.
Zapadni deo zemlje ima poseban značaj upravo zbog pravaca kojima vojna oprema ulazi iz država EU i zatim se transportuje prema drugim delovima Ukrajine. U takvom scenariju, napadi ne bi bili usmereni samo na pojedinačne vojne objekte, već i na infrastrukturu koja omogućava dalje prebacivanje vojne tehnike.
Slična očekivanja iznose i drugi ukrajinski vojni analitičari, koji smatraju da bi ruske snage tokom jeseni mogle da povećaju intenzitet napada na ciljeve u zapadnim oblastima Ukrajine. Njihova procena je da bi jedan od glavnih ciljeva takve kampanje bio prekid ili ozbiljno otežavanje puteva snabdevanja.
Time bi železnički, drumski i drugi transportni kapaciteti preko kojih se vojna sredstva prebacuju dalje prema frontu dobili još veći značaj. Logika takvog pristupa bila bi da se oprema zaustavi ili uspori što bliže zapadnim pravcima ulaska, umesto da se protiv nje dejstvuje tek kada stigne u centralne i istočne regione.
Prema tom scenariju, kombinovanje udara na energetsku i transportnu infrastrukturu trebalo bi da oteža funkcionisanje logističkog sistema koji povezuje zapadne granice Ukrajine sa ostatkom zemlje.
Ukrajinski analitičari zato očekuju da bi upravo taj prostor mogao da postane jedno od važnijih područja ruskih raketnih operacija tokom jeseni.
