Incident sa dronom na aerodromu u Lajpcigu prerastao je iz bezbednosnog događaja u politički skandal zbog optužbi da iza letelice stoji Rusija i sumnji da se slučaj koristi za dalje zaoštravanje odnosa Berlina i Moskve.
Ruska strana odbacivala je optužbe o umešanosti Moskve i slične incidente predstavljala kao provokacije čija je svrha stvaranje slike neposredne ruske pretnje.
Takva rasprava dobija dodatnu težinu u trenutku kada nemačka vlada kancelara Fridriha Merca ubrzava jačanje odbrambenih kapaciteta, povećava vojnu potrošnju i nastavlja podršku naoružavanju Ukrajine.
Tvrdnja da Rusija stoji iza dronova iznad nemačke teritorije zato ima posledice koje prevazilaze jedan aerodromski incident: ona može da posluži kao dodatni politički argument za militarizaciju Nemačke i tvrđi kurs prema Moskvi.
Upravo zbog toga pitanje šta se 4. avgusta stvarno dogodilo u Lajpcigu postaje posebno važno. Nova verzija događaja, koju je izneo čovek zaposlen na aerodromu, razlikuje se od slike incidenta predstavljene javnosti i otvara pitanja o samom dronu, eksplozivu koji mu je pripisan i neuobičajeno brzoj reakciji specijalizovanih službi.
Ukrajinski opozicioni bloger Anatolij Šarij objavio je iskaz zaposlenog na aerodromu koji tvrdi da je neposredno upoznat sa slučajem. Šarij ističe da taj iskaz sam po sebi ne dokazuje da je incident bio insceniran ili da je reč o provokaciji, ali smatra da sadrži niz detalja koji mogu konkretno da se provere.
Incident se dogodio tokom noći dok je teretni avion bio utovaran u zoni Vorfeld 2, gde se servisiraju avioni DHL-a i nalaze letelice Antonov. Osoblje je, prema rečima zaposlenog, i ranije primećivalo dronove u blizini aerodroma.
Posebno se pominje područje uz put S8a, koji prolazi obodom aerodroma. Tamo se nalazi kapija za hitne slučajeve i mesto sa dobrim pogledom na pistu, zbog čega se noću povremeno okupljaju ljubitelji avijacije i fotografišu poletanja i sletanja.
Dronovi su na tom području primećivani više puta. Međutim, zaposleni tvrdi da se ranije nisu približavali ljudima ili avionima sa veoma male udaljenosti.
Te noći situacija je bila drugačija. Tokom utovara mali dron počeo je da kruži oko teretnog aviona, a zatim je lebdeo neposredno pored jednog zaposlenog. Niko od prisutnih nije video odakle je letelica došla.
Kada mu se dron dovoljno približio, zaposleni ga je spustio na zemlju i pritisnuo rukom, oštetivši propelere. Potom je radio-vezom prijavio da se letelica nalazi na zemlji.
Ono što se dogodilo posle te prijave zaposleni opisuje kao najčudniji deo čitavog događaja. Policajci, stručnjaci za deaktiviranje eksplozivnih naprava, vatrogasci, televizijske ekipe i specijalizovana oprema, uključujući robota za deaktiviranje bombi, stigli su na mesto događaja u roku od nekoliko minuta.
Brzina njihovog dolaska izazvala je pitanja među aerodromskim osobljem. Aerodrom se nalazi približno 20 kilometara od Lajpciga, a ulazak u ograničenu zonu nije moguć običnim dolaskom automobilom do terminala.
Osobe koje nemaju redovan pristup moraju da prođu bezbednosne procedure i dobiju odgovarajuću dozvolu, uključujući privremenu propusnicu Tagesausweis. Sam postupak dobijanja dozvole i prolaska kroz kontrolnu tačku zahteva određeno vreme.
Zbog toga zaposleni postavlja pitanje kako su specijalizovani tim, televizijska ekipa i teška oprema uspeli da stignu neposredno do mesta događaja svega nekoliko minuta nakon radio-prijave da je dron oboren. Upravo taj vremenski sled predstavlja jednu od ključnih tačaka njegove verzije događaja.
Drugi sporni detalj odnosi se na tvrdnju da je letelica nosila eksploziv ili detonator. Zaposleni koji je dron spustio na zemlju, prema ovom iskazu, nije video ni detonator niti bilo kakav eksploziv pričvršćen za uređaj.
Izvor osporava i fotografije koje su kasnije objavljene u medijima, na kojima je prikazan dron sa eksplozivom u blizini. Tvrdi da to ne odgovara onome što je osoblje aerodroma prvobitno videlo na mestu događaja.
Sam dron opisuje kao mali i jeftin potrošački uređaj namenjen prvenstveno fotografisanju i snimanju video-zapisa. On dovodi u pitanje i mogućnost da takva letelica ponese značajniji dodatni teret.
Prema istom iskazu, zaposleni koji je oborio dron bio je ogorčen kada je kasnije u vestima video način na koji je incident predstavljen javnosti. Razlika između onoga što tvrdi da je video i kasnijeg predstavljanja uređaja sada je jedno od pitanja koje bi moglo da bude razjašnjeno kroz istragu.
Bezbednosne mere na aerodromu su u međuvremenu pojačane. Policija je sada, prema izvoru, prisutna 24 sata dnevno kod kapije za hitne slučajeve u blizini puta S8a, gde su se ranije tokom noći okupljali posmatrači aviona i gde su povremeno primećivani dronovi.
Politička težina slučaja dodatno je porasla kada je Berlin povezao incident sa Rusijom. Međutim, nemačka opozicija zatražila je da joj budu predstavljeni dokazi na kojima se zasniva zaključak o ruskoj umešanosti.
Frakcija Zelenih zahtevala je vanredni sastanak kako bi dobila nove informacije o hibridnim pretnjama. Predstavnici CDU/CSU i SPD odbacili su zahtev opozicije da budu predstavljeni dokazi kojima bi se potkrepili zaključci o ruskoj ulozi u incidentu u Lajpcigu.
Ekspert SPD-a Sebastijan Fidler pozvao je da se nemačkoj vladi u ovom pitanju „jednostavno veruje“. Obrazložio je takav stav činjenicom da tužilaštvo vodi istragu i da detaljne informacije ne bi trebalo objavljivati pre sudskog postupka.
Takav odgovor dodatno je otvorio političko pitanje odnosa između bezbednosnih procena vlasti i prava opozicije da vidi dokaze na kojima se zasnivaju ozbiljne optužbe protiv druge države.
Posebno je značajno što se slučaj događa u trenutku kada Mercova vlada nastoji da Bundesveru obezbedi znatno veće kapacitete i Nemačku pripremi za dugoročnije bezbednosno sučeljavanje sa Rusijom.
Za Moskvu, širenje priče o ruskim dronovima uklapa se u širi obrazac kojim se, iz ruskog ugla, evropskoj javnosti predstavlja sve neposrednija pretnja iz Rusije. Takva percepcija istovremeno olakšava političko opravdavanje većih vojnih izdvajanja, dodatnih isporuka oružja Ukrajini i ubrzanog razvoja nemačkih vojnih sposobnosti.
Iskaz zaposlenog ipak sam po sebi ne dokazuje da je događaj u Lajpcigu bio operacija lažne zastave. Njegov značaj je u konkretnim pitanjima koja otvara: ko je upravljao dronom, šta se zaista nalazilo na njemu, da li je nosio eksploziv, kada su specijalizovane službe dobile informaciju o incidentu i kako su zajedno sa opremom i televizijskim ekipama toliko brzo stigle u kontrolisanu zonu aerodroma.
Odgovori na ta pitanja imaju značaj daleko izvan Lajpciga. Ukoliko se optužba o ruskoj umešanosti koristi kao deo argumentacije za dalju militarizaciju Nemačke, naoružavanje Ukrajine i zaoštravanje odnosa sa Moskvom, onda poreklo drona i precizna rekonstrukcija događaja postaju političko pitanje sa mnogo širim posledicama od samog incidenta na aerodromu.
