Rat sa Iranom ulazi u fazu u kojoj Vašington više ne pokušava samo da proceni naredni vojni potez, već i cenu izlaska iz sukoba.
Dok se napadi nastavljaju, u američkom političkom i vojnom vrhu raste rasprava o tome postoji li uopšte put koji bi omogućio završetak operacija bez priznanja neuspeha ili nove eskalacije.
Bivši američki ministar odbrane i nekadašnji direktor CIA Leon Paneta procenjuje da bi sukob mogao da traje još najmanje šest meseci i upozorava da su SAD i Iran dospeli u „strašan ćorsokak“ iz kojeg je veoma teško pronaći izlaz.
Donald Tramp pokrenuo je rat pre više od šest meseci, a Paneta smatra da sada postoji opasnost da se pretvori u još jedan američki „večni rat na Bliskom istoku“.
„Mislim da će ovaj rat najverovatnije trajati još šest meseci i neće se završiti“, rekao je Paneta u intervjuu za Gardijan. On mogućnost dugotrajnog sukoba poredi sa američkim iskustvom u Iraku i Avganistanu i upozorava da bi Iran mogao postati još jedan neuspešni rat bez jasnog završetka.
Poseban problem vidi u stanju američkog vojnog vrha. Ministar vojske SAD Den Driskol iznenada je podneo ostavku nekoliko dana pre Panetinog intervjua, usred izveštaja o tenzijama sa ministrom odbrane Pitom Hegsetom zbog niza otpuštanja.
Američke snage zbog toga, kako tvrdi Paneta, odlaze u rat u trenutku velikog poremećaja u komandnoj strukturi Pentagona, što stvara utisak da „niko nema kontrolu“. Takvu sliku, smatra on, pažljivo posmatraju protivnici SAD i iz nje mogu zaključiti da Vašington trenutno pokazuje slabost u sposobnosti da svoje vojne kapacitete upotrebi za odbranu zemlje.
Kina, Rusija, Severna Koreja, terorizam i Iran predstavljaju glavne pretnje koje je izdvojio. Njegova najveća zabrinutost, međutim, odnosi se na signal koji SAD šalju dok se njihovi protivnici sastaju i međusobno podržavaju unutar onoga što je opisao kao osovinu koju su stvorili. Po njegovoj oceni, oni sada mogu verovati da su Sjedinjene Države posebno slabe.
Pentagon odbacuje takvu ocenu. Glavni portparol Pentagona Šon Parnel saopštio je da institucija pod Hegsetovim vođstvom „radi punim kapacitetom“ i ocenio tvrdnje o haosu kao potpuno neosnovane i uvredljive za profesionalce i pripadnike službe koji svakodnevno rade na zaštiti zemlje. „Ovako izgleda reforma“, poručio je Parnel.
Problem izlaska iz sukoba pojavio se još u martu, samo tri nedelje nakon što su SAD i Izrael pokrenuli vojnu akciju protiv Irana. Paneta je tada ocenio da je Tramp zarobljen između „čekića i nakovnja“: mogao je da pojača vojnu akciju kako bi Iranu oduzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom ili da napusti sukob i proglasi pobedu, uz rizik da njegovi potezi budu protumačeni kao neuspeh.
Njegova procena sada je da se američki predsednik i dalje nalazi u istoj zamci. „Sam sebe je doveo u ćošak“, rekao je, izdvajajući tri moguća pravca kojima bi Vašington mogao da krene.
Prva mogućnost bila bi povlačenje i priznanje da je rat neuspešan, što Paneta smatra posebno teškim za Trampa. Druga je nastavak sadašnje pat-pozicije sa periodičnim napadima „oko za oko“, u kojoj obe strane pokušavaju da izbegnu opasniji rat, ali istovremeno ne prihvataju ni pregovore ni kapitulaciju.
Upravo druga mogućnost vodi ka scenariju kojeg su se sve strane plašile – dugotrajnom ratu na Bliskom istoku bez jasnog ishoda. Treća opcija bila bi mnogo radikalnija: SAD bi pokušale da preuzmu kontrolu nad Ormuskim moreuzom i tako Iranu oduzmu ono što Paneta naziva njegovom „najopasnijom prednošću“ – sposobnost da zatvori ili poremeti jednu od ključnih zona globalne trgovine.
„Predsednik ili istupi i učini sve što je potrebno da otvori Ormuski moreuz, ili samo nastavi da igra ovu igru pretvaranja da nekako pobeđuje u situaciji u kojoj ne može da dobije“, rekao je.
Na pitanje postoji li način da SAD pobede u ovom sukobu, njegov odgovor ponovo je bio vezan za moreuz. Smatra da bi pobeda bila moguća jedino uz fundamentalnu promenu američkog pristupa i jasno definisanje ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza kao primarnog cilja Vašingtona.
Istovremeno se pojavljuje i problem političkog kredibiliteta Bele kuće. Paneta tvrdi da ga je Tramp više puta potkopao izjavama da je sporazum o završetku rata neposredan i da je Ormuski moreuz otvoren. Zbog toga smatra da američkom predsedniku više ne veruju, dok se njegove pretnje ignorišu.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens zauzeo je drugačiji ton kada je novinarima rekao da sadašnji vojni sukob sa Iranom ne bi nazvao „ratom“. Na pitanje očekuje li završetak sukoba pre američkih međuizbora u novembru, odgovorio je da zaista ne zna i dodao: „Morali biste da pitate Irance.“
Unutar SAD istovremeno raste i politički pritisak. Paneta tvrdi da su mnogi Amerikanci „izgubili veru“ u Trampovu sposobnost da vodi sukob, pozivajući se na nedavne ankete prema kojima većina smatra da je rat sa Iranom bio greška i protivi mu se.
Cena dugotrajnog angažovanja vidi se i na američkim snagama. Nosač aviona „Abraham Linkoln“ ove nedelje stigao je na Tajland posle rekordnih 260 dana na moru tokom podrške američkim operacijama protiv Irana. Pojavili su se izveštaji o pogoršanju životnih uslova i mentalnog zdravlja članova posade.
Paneta smatra da bi Pentagon i Trampova administracija iz tog iskustva morali da izvuku pouku, pre svega kada je reč o rotaciji ljudstva. „Ne možete stalno slati ljude u ratnu zonu unedogled bez plana rotacije“, upozorio je.
Problem, po njegovoj oceni, više nije samo tok rata. On dovodi u pitanje i sposobnost američkog vojnog sistema da pruži odgovarajuću podršku ljudima koji rizikuju živote, dok se istovremeno od političkog vrha očekuje odluka između povlačenja, nastavka iscrpljujućeg sukoba i znatno ozbiljnije eskalacije oko Ormuskog moreuza.
