Rast troškova života i stanje državnih finansija ponovo su postali jedno od glavnih političkih pitanja u Mađarskoj. Rasprava se dodatno zaoštrila u trenutku kada parlament razmatra izmene budžeta za ovu godinu, dok građani na benzinskim pumpama istovremeno osećaju novi talas poskupljenja goriva.
Bivši mađarski premijer i lider Fidesa Viktor Orban upozorio je da Mađarska rizikuje da ponovo završi u „dužničkom ropstvu“. Reagujući na nove ekonomske podatke, Orban je ocenio da su cene goriva dostigle „astronomske“ nivoe, da je budžetski deficit izmakao kontroli i da se zemlja ponovo suočava sa opasnošću prekomernog zaduživanja.
„Cene goriva su u nebesima. Budžetski deficit je izmakao kontroli. Ponovo se nazire dužničko ropstvo. Ovo nije bio dan Mađarske“, poručio je Orban.
Njegovo upozorenje usledilo je neposredno posle objavljivanja podataka koji pokazuju razmere pritiska na mađarske javne finansije. Centralni deo državnog budžeta samo je u avgustu zabeležio deficit od 2.311,2 milijarde forinti, dok je za prvih osam meseci 2026. godine ukupni minus dostigao 5.169,1 milijardu forinti.
Ministarstvo finansija vlade premijera Petera Mađara objašnjava da je avgustovski rezultat u velikoj meri posledica predfinansiranja programa iz evropskog Mehanizma za oporavak i otpornost. Na te programe u avgustu je otišlo 2.186,9 milijardi forinti, pa bi bez tog jednokratnog efekta mesečni deficit iznosio 124,3 milijarde forinti.
Problem je, međutim, u tome što je još važećim budžetom za celu godinu bio predviđen deficit od 4.218,5 milijardi forinti, što je već premašeno posle osam meseci. Predlog izmena o kojem raspravlja parlament povećava planirani godišnji deficit za 2.891 milijardu, na 7.109,5 milijardi forinti. Do kraja avgusta već je ostvareno 72,7 odsto tog novog, znatno višeg iznosa.
Vlada je prilikom predstavljanja izmena saopštila da bi, bez promene vlasti i dodatnih mera, ovogodišnji deficit mogao da dostigne čak 8,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. U julu je procena spuštena na 7,5 odsto BDP-a, što je sada i novi cilj za 2026. godinu. Kabinet Petera Mađara takvo stanje povezuje sa rashodima prethodne vlasti, nepovoljnim ugovorima, trošenjem bez odgovarajuće kontrole, ali i troškovima suše i energetske krize.
Istovremeno raste i javni dug. Prethodnim budžetskim projekcijama bilo je predviđeno da odnos državnog duga prema BDP-u na kraju 2026. padne na 72,3 odsto. Nova vlada sada očekuje suprotan pravac: zbog većeg deficita i nižeg nominalnog BDP-a procenjuje da bi stopa javnog duga tokom ove godine mogla da poraste sa 74,6 na 77,5 odsto BDP-a.
Evropska komisija je još u maju procenjivala da će mađarski deficit u 2026. iznositi 6,2 odsto BDP-a, a da će javni dug dostići 75,1 odsto. Za 2027. očekivala je deficit od 5,8 odsto i dalji rast duga na 76,8 odsto BDP-a. Vladina najnovija procena za ovu godinu zato ukazuje na nepovoljnije stanje javnih finansija nego što se očekivalo nekoliko meseci ranije.
Orban je uz svoju poruku objavio fotografiju mađarskog ministra ekonomije i energetike Ištvana Kapitanija, ministra finansija Andraša Karmana i premijera Petera Mađara. Na fotografiji su istaknute poruke „rekordno visoka cena benzina“, „rekordno visok budžetski deficit“ i „rekordno visok javni dug“.
Podaci o cenama na pumpama dodatno su zaoštrili političku raspravu. Nacionalna prosečna cena benzina od 95 oktana 8. septembra porasla je za još pet forinti i dostigla 622 forinte po litru, dok je dizel ostao na 697 forinti. Benzin je time dostigao najviši nivo u poslednjih približno godinu i po dana.
Poskupljenje nije bilo ograničeno na jedan dan. Benzin je 3. septembra prosečno koštao 609 forinti po litru, 7. septembra 617, a dan kasnije 622 forinte. Dizel je u istom periodu porastao sa 688 na 697 forinti po litru.
U poređenju sa približno istim periodom prošle godine razlika je još izraženija: nedeljni prosek za benzin tada je bio oko 589 forinti, dok je dizel koštao približno isto toliko.
Fides tvrdi da prosečno mađarsko domaćinstvo zbog promena u politici cena goriva sada plaća oko 4.000 forinti više po jednom punjenju rezervoara. Stranka podseća i da je Peter Mađar tokom predizborne kampanje zahtevao cenu benzina od 480 forinti po litru, dok je njegova vlada posle dolaska na vlast ukinula sistem zaštićenih cena goriva.
Fides je posebno izdvojio podatak da je državni dug samo tokom jula povećan za 2.634 milijarde forinti i dostigao 65.715 milijardi. Vlada, sa druge strane, najavljuje da bi smanjivanje odnosa javnog duga prema BDP-u trebalo ponovo da počne posle 2026. godine, dok bi konkretniji srednjoročni plan trebalo da bude predstavljen u oktobru, zajedno sa predlogom budžeta za 2027.
U izmenjeni budžet uključen je i poseban fond od 500 milijardi forinti za posledice suše i probleme u energetskom sistemu. Vlada je najavila i oko 700 milijardi forinti ušteda u funkcionisanju države tokom ove godine, uz reviziju ranijih ugovora i smanjivanje pojedinih rashoda.
Budžetskim promenama predviđene su i nove socijalne mere: pomoć od 100.000 forinti za početak školske godine za 400.000 dece iz ugroženih porodica, ukidanje PDV-a na lekove koji se izdaju na recept, smanjenje PDV-a na ogrevno drvo sa 27 na pet odsto i udvostručavanje sredstava namenjenih socijalnoj pomoći za nabavku ogreva.
Politički sukob oko budžeta tako se sada vodi oko pitanja ko snosi odgovornost za naglo povećanje deficita i duga. Orban rast zaduživanja i cena goriva koristi kao dokaz pogoršanja ekonomskog položaja zemlje pod novom vlašću, dok vlada Petera Mađara tvrdi da najveći deo fiskalnih problema predstavlja nasleđe prethodnih 16 godina i da će za stabilizaciju javnih finansija biti potrebno više vremena.
