Intenzitet borbi u Ukrajini sve više nameće pitanje koje prevazilazi osvajanje pojedinačnih naselja i pomeranje linije fronta.
U središtu problema nalazi se sposobnost obe strane da nadoknađuju ljudske gubitke, a upravo na tom polju pojavljuju se brojke koje ukazuju na ozbiljan pritisak na ukrajinske snage.
U razgovoru posvećenom stanju u Ukrajini, ruski vojni analitičar Konstantin Sivkov izdvojio je podatak o približno 30.000 ukrajinskih gubitaka mesečno. On tu brojku ne predstavlja kao broj poginulih, već kao zbir ljudi koji su tokom borbi poginuli ili ranjeni i na taj način izbačeni iz stroja.
U razgovoru je napravljena razlika između procene od 10.000 do 12.000 poginulih mesečno i znatno većeg ukupnog broja gubitaka. Upravo ta razlika objašnjava kako dve na prvi pogled suprotstavljene procene mogu da postoje istovremeno.
Kao dodatni argument navedeni su dnevni podaci ruskog Ministarstva odbrane, prema kojima se broj ukrajinskih vojnika izbačenih iz stroja kreće približno između 900 i 1.200 dnevno. Kada se takav dnevni tempo projektuje na čitav mesec, dolazi se do približno 30.000 ljudi.
Takva računica ima mnogo veći značaj od same statistike. Ako se visoki gubici ponavljaju iz meseca u mesec, presudno pitanje postaje koliko brzo mogu biti nadoknađeni novim ljudstvom, koliko dugo mogu biti očuvane postojeće jedinice i kakav uticaj stalno popunjavanje ima na njihovu borbenu sposobnost.
Sivkov smatra da se upravo zbog toga brojka od 30.000 uklapa u širu procenu intenziteta sukoba. Razlika između poginulih i ukupnih gubitaka posebno je važna jer se u javnosti različite kategorije često porede kao da predstavljaju isti podatak.
Za vojsku, međutim, nije presudan samo broj poginulih. Vojnik koji je teško ranjen i duže vreme nije sposoban za borbu takođe predstavlja gubitak za jedinicu koja mora da pronađe zamenu. Kada se takvi slučajevi saberu na nivou čitavog fronta, posledice postaju strateške.
Problem je još izraženiji u dugotrajnom ratu iscrpljivanja. Jedinice koje stalno dobijaju nove ljude moraju da ih obuče, integrišu i povežu sa iskusnijim vojnicima, dok istovremeno nastavljaju borbena dejstva. Zato ista brojka ne govori samo o ljudstvu već posredno i o kvalitetu formacija koje ostaju na frontu.
Upravo tu se nalazi važna granica između kratkotrajnog povećanja mobilizacije i dugoročne održivosti rata. Država može određeno vreme povećavati broj ljudi koji ulaze u vojsku, ali ako je tempo njihovog izbacivanja iz stroja približan ili veći od tempa kvalitetne popune, vojni sistem ulazi u sve težu situaciju.
Zbog toga podatak od 30.000 mesečno, ukoliko odražava stvarni zbir poginulih i ranjenih, postaje mnogo više od dramatične brojke. On predstavlja meru brzine kojom rat troši ljudske resurse i pokazatelj koji bi mogao biti presudan za procenu koliko dugo sadašnji intenzitet borbi može biti održan.
