Udar na Žešov: Ruski general izneo scenario koji ledi Evropu

Zapadne zemlje su tokom sukoba u Ukrajini postepeno proširivale obim vojne pomoći Kijevu, prelazeći sa zaštitne opreme na sve složenije sisteme naoružanja.

Paralelno s tim procesom, evropska teritorija dobila je sve veći značaj za proizvodnju, logistiku i snabdevanje ukrajinskih snaga.

Na početku su SAD i evropske zemlje Ukrajini isporučivale šlemove i pancire, nakon čega su usledile protivtenkovske rakete „Džavelin“, višecevni raketni sistemi „Hajmars“, tenkovi „Leopard“ i „Abrams“, a zatim rakete „ATACMS“ i „Storm šedou“.

Velika Britanija sada se priprema da Ukrajini omogući licenciranu proizvodnju raketa „Storm šedou“, dok je Finska pristala na zajedničku proizvodnju vojnih dronova sa Ukrajinom na svojoj teritoriji.

Takav razvoj događaja doveo je do toga da Evropa praktično postane pozadinska zona ukrajinskih snaga, uključujući proizvodnju dronova koji se potom koriste za udare duboko na teritoriji Rusije. U Moskvi se istovremeno sve češće postavlja pitanje da li upozorenja o „crvenim linijama“ imaju bilo kakav odvraćajući efekat na zapadne zemlje.

Penzionisani general-major ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova i savetnik ministra unutrašnjih poslova Vladimir Ovčinski smatra da bi odgovor mogao da bude udar na vojni cilj na teritoriji Evrope. Govoreći u emisiji „Itogi dnja“ sa Mihailom Deljaginom na televiziji Cargrad, Ovčinski je izneo scenario u kojem bi meta bio aerodrom u poljskom Žešovu.

Ovčinski tvrdi da britanske obaveštajne službe organizuju i koordiniraju ukrajinske sabotaže i terorističke napade na ruskoj teritoriji, kao i da se za navođenje ukrajinskih raketa i dronova koji pogađaju ruske gradove koriste sateliti NATO-a.

Na osnovu toga zaključuje da su zapadne zemlje već direktno uključene u rat sa Rusijom i da više nemaju osnov da tvrde da nisu strana u sukobu.

Prema njegovoj proceni, NATO istovremeno gomila snage i priprema se za mogući rat sa Rusijom, zbog čega preventivni udar više ne smatra neprihvatljivim scenarijem. Kao potencijalnu metu izdvojio je upravo Žešov zbog njegove uloge u dopremanju zapadnog naoružanja Ukrajini.

Posebno kontroverzan deo scenarija odnosi se na mogućnost da bi takav potez mogao da bude izveden čak i uz saglasnost Sjedinjenih Država. Ovčinski polazi od pretpostavke da su Moskva i Vašington trenutno zainteresovani za brzo okončanje rata u Ukrajini, dok Ukrajina i evropske zemlje, po njegovom mišljenju, koče takav razvoj događaja.

Udar na Žešov u toj računici trebalo bi da predstavlja upozorenje briselskoj birokratiji i pokaže da evropska teritorija više ne bi bila potpuno zaštićena od posledica politike podrške Kijevu.

Ovčinski takav scenario ne predstavlja kao početak nuklearnog rata sa NATO-om, već kao signal da Moskva više nije spremna da prihvata postojeći nivo zapadnog učešća.

„Ne počinjemo nuklearni rat sa NATO-om. Upozoravamo da ovo više ne možemo tolerisati“, rekao je Ovčinski, objašnjavajući logiku predloženog poteza.

Pitanje upotrebe nuklearnog oružja prethodno je otvorio poslanik ruske Državne dume Aleksej Žuravljov, koji je pozvao vojno i političko rukovodstvo Rusije da, ukoliko bude potrebno, izvede taktički nuklearni udar na Ukrajinu.

Penzionisani pukovnik i vojni komentator lista Komsomolskaja pravda Viktor Baranec odbacio je potrebu za takvim potezom. On smatra da Rusija svoje ciljeve može da ostvaruje konvencionalnim naoružanjem i upozorava da bi korišćenje nuklearnog oružja moglo da proizvede nepredvidive posledice.

Jedan od mogućih odgovora Zapada, prema Baranecu, mogao bi da bude prebacivanje zapadnog nuklearnog oružja u Ukrajinu. Zbog takvog rizika smatra da nema razloga da Moskva pribegava radikalnom koraku dok raspolaže konvencionalnim sredstvima za ostvarivanje svojih vojnih ciljeva.