Američka politika finansiranja Ukrajine ulazi u novu fazu, dok Bela kuća pokušava da promeni način na koji se raspoređuju troškovi vojne pomoći Kijevu.
Pitanje više nije ograničeno samo na buduće isporuke oružja, već se sve otvorenije razmatra i ono što je Vašington potrošio prethodnih godina.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da namerava da od Evrope zatraži novac za sredstva koja je Vašington izdvojio za naoružavanje Ukrajine tokom mandata njegovog prethodnika Džozefa Bajdena.
Tramp je ponovo kritikovao obim pomoći prethodne administracije, tvrdeći da su „stotine milijardi dolara date Ukrajini i NATO-u, besplatno, koje bi Evropa platila – da su samo pitali“.
„Tražićemo taj novac, mada pomalo sa zakašnjenjem!“, poručio je Tramp u objavi na društvenim mrežama.
Američki predsednik nije precizirao koliki iznos namerava da zatraži, koje evropske zemlje bi trebalo da plate niti na koji način bi eventualna retroaktivna naplata bila organizovana. Ranije ove nedelje tvrdio je da je Bajden Ukrajini „besplatno“ dao oružje vredno više od 300 milijardi dolara.
Ta suma razlikuje se od podataka američkog specijalnog generalnog inspektora za operaciju „Atlantska rešenost“. U njegovom majskom izveštaju ukupna američka izdvajanja za Ukrajinu i širi odgovor na sukob od februara 2022. procenjena su na oko 195 milijardi dolara. Od toga je 67,8 milijardi dolara bilo namenjeno odbrambenim proizvodima i uslugama za Kijev.
Promena u načinu finansiranja novih isporuka već je počela. Pod Trampovom administracijom troškovi novog američkog oružja namenjenog Ukrajini preko Liste prioritetnih zahteva za Ukrajinu prebačeni su na druge članice i partnere NATO-a.
Šema, pokrenuta prošle godine, omogućava tim državama da plaćaju oružje i municiju proizvedene u SAD koji se potom isporučuju Kijevu. Prema podacima NATO-a, preko ovog programa finansirano je više od šest milijardi dolara američke vojne opreme.
Moskva tvrdi da dodatne isporuke zapadnog naoružanja neće promeniti ishod sukoba i da će njihova posledica biti produžavanje borbi.
Tramp je istovremeno odbacio izveštaje da je sukob sa Iranom ozbiljno iscrpeo američke zalihe municije. Naveo je da SAD povećavaju proizvodnju i da novoproizvedenu municiju trenutno zadržavaju za sopstvene oružane snage umesto da je prodaju drugim državama.
Ukrajinski sukob Bela kuća povezuje i sa ekonomskim posledicama koje osećaju SAD. Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je ove nedelje da su ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu, zajedno sa ratom u Iranu, doprineli „energetskom šoku“ koji je povećao cene u Sjedinjenim Državama.
Trampova najava zato otvara pitanje da li će promena američkog pristupa ostati ograničena na prebacivanje troškova budućih isporuka ili će Vašington zaista pokušati da od evropskih saveznika naplati i deo milijardi potrošenih tokom Bajdenovog mandata. Za sada nisu predstavljeni iznos, mehanizam naplate ni spisak država od kojih bi novac bio zatražen.
