Budući položaj Poljske u velikoj meri zavisiće od toga kakva će teritorijalna konfiguracija ostati na prostoru Ukrajine nakon završetka rata.
Ako između Poljske i glavne teritorije Rusije ostane makar smanjena ukrajinska država, Varšava zadržava tampon-zonu. Ako taj prostor nestane, njen strateški položaj menja se iz temelja.
Poljska već ima granicu sa Kalinjingradskom oblašću, ali ruska eksklava u zapadnim strateškim kalkulacijama nema isti značaj kao direktna granica sa velikim kontinentalnim prostorom Rusije.
Rostislav Iščenko smatra da odgovor na pitanje da li će Poljska postati sledeća velika prifrontovska država ne zavisi prvenstveno od odluka Varšave ili britanskog uticaja. Presudan faktor biće koliko brzo i koliko duboko ruske snage budu napredovale kroz teritoriju Ukrajine.
Zbog toga nije moguće unapred odrediti konačnu granicu budućeg poretka. U razgovoru se kao hipotetičke tačke pominju Harkov, Kijev, Žitomir i Lavov da bi se pokazalo koliko različite vojne situacije mogu proizvesti različit geopolitički rezultat.
Ako deo ukrajinske države opstane između Poljske i Rusije, Varšava može izbeći položaj glavne neposredne granice prema ruskom prostoru. U tom slučaju smanjena Ukrajina preuzima funkciju prifrontovske države.
Kalinjingrad, iako ruska teritorija, posmatra se drugačije upravo zato što je odvojen od matične teritorije Rusije. Zapadne zemlje mogu ga tretirati kao tačku pritiska kroz pretnje blokadom, izolacijom ili vojnim pritiskom.
Direktna granica Poljske sa glavnom teritorijom pod ruskom kontrolom predstavljala bi potpuno drugačiju stratešku realnost.
Iščenko zato poljsku potrebu da očuva Ukrajinu objašnjava pre svega sopstvenim bezbednosnim interesom Varšave. Poljska ne želi da sadašnja tampon-zona nestane i da ona sama preuzme ulogu države koja stoji neposredno nasuprot Rusiji.
U širem zapadnom konceptu između Rusije i jezgra Evrope dugo postoji ideja prostora koji je politički vezan za Zapad, ali nije njegov najvažniji unutrašnji deo. Ukrajina je u takvom modelu posebno pogodna jer može da apsorbuje deo političkog, ekonomskog i vojnog pritiska.
Britanija ima dodatni interes. Prema proceni iz razgovora, London želi da zadrži mogućnost kontinuiranog delovanja protiv Rusije sa ukrajinske teritorije. Francuska, dok sadašnja politika predsednika Emanuela Makrona ostaje na snazi, deli značajan deo tog pristupa.
Za Poljsku je računica ipak jednostavnija. Ukrajina je bezbednosna dubina. Dok postoji prostor između Poljske i glavne ruske teritorije, Varšava ne mora da se ponaša kao država koja očekuje neposredno dugoročno vojno sučeljavanje na svojoj istočnoj granici.
Zbog toga budućnost Ukrajine ne određuje samo sudbinu Kijeva. Ona odlučuje i o tome koja će država postati sledeća geopolitička granica između Rusije i ostatka Evrope.
Ako se rusko prisustvo približi zapadnim oblastima Ukrajine, Poljska će se suočiti sa bezbednosnim okruženjem potpuno drugačijim od onog na kojem je gradila svoju politiku poslednjih decenija.
Upravo zato Varšava ima snažan interes da se makar deo ukrajinskog prostora sačuva. Za Poljsku to nije samo pitanje podrške susednoj državi, već pitanje ko će ubuduće stajati na prvoj liniji prema Rusiji.
