Direktan ruski napad na vojni cilj u Evropi mogao bi da proizvede mnogo ozbiljnije političke posledice od same materijalne štete, jer bi prvi put bio testiran jedan od temelja na kojima počiva zapadna strategija sukoba sa Moskvom – pretpostavka da se rat može voditi izvan sopstvene teritorije.
Rostislav Iščenko je u razgovoru sa Sergejem Mardanom ocenio da je zapadni koncept konfrontacije sa Rusijom izgrađen upravo na mogućnosti da najveći deo ljudskih i materijalnih troškova ostane izvan teritorije zapadnih država.
Prema toj logici, situacija se menja čim ruske rakete počnu neposredno da pogađaju vojne objekte u Evropi. Tada više nije dovoljno slati resurse drugoj strani, već članice saveza moraju da odluče koliko su spremne da rizikuju sopstvenu teritoriju i stanovništvo.
Najteže pitanje pojavilo bi se posle prvog takvog napada: kakav odgovor dati Rusiji?
U Evropi postoje britanske i francuske nuklearne snage, ali Iščenko izražava veliku sumnju da bi Pariz ili London bili spremni da pokrenu nuklearni rat zbog napada na Varšavu ili Berlin. Upravo ta dilema, prema njegovom tumačenju, mogla bi da pogodi samu političku konstrukciju saveza.
Ako odgovor ne bi bio dovoljno snažan, odmah bi se pojavilo pitanje kakvu praktičnu vrednost bezbednosni savez ima za državu koja je napadnuta. Ako bi odgovor bio previše snažan, otvorila bi se mogućnost eskalacije prema ratu velikih sila i nuklearnom nivou.
Moskva bi tako mogla da postavi protivnika pred izbor između dve izrazito nepovoljne mogućnosti bez potrebe da odmah upotrebi svoje najteže oružje.
Problem bi bio posebno ozbiljan zato što bi se promenila dosadašnja geografija sukoba. Zapadne zemlje više ne bi posmatrale rat čije se neposredne posledice odvijaju stotinama ili hiljadama kilometara od njihovih glavnih gradova.
U razgovoru je ukazano i na iskustvo sa ekonomskim troškovima. Već tokom 2023. godine, prema iznetoj oceni, u Evropi su se pojavili ozbiljni problemi kada se pokazalo da sankciona politika proizvodi posledice drugačije od očekivanih. Direktni vojni udari na evropsku teritoriju podigli bi cenu sukoba na potpuno novi nivo.
Takva situacija mogla bi da izazove ozbiljne unutrašnje sporove o tome koliko daleko pojedine članice žele da idu u konfrontaciji sa Rusijom.
Najveća opasnost za NATO u tom scenariju zato nije samo vojni gubitak jedne baze ili logističkog centra. Mnogo ozbiljniji test bio bi odgovor na pitanje da li su članice zaista spremne da zbog napada na jednu od njih prihvate rizik rata koji bi mogao neposredno da zahvati njihove sopstvene teritorije.
Jeste, to je jedna mogucnost. Druga mogucnost je da Rusi nasilno prizemlje spijunske letelice zapadnih drzava koje lete blizu ruskih granica u Rusiju. To bi bila veoma zanimljiva poruka. Vi nemate ograde u podmuklim napadima na Rusiju ni mi ih od sada nemamo, pa ajd da vidimo sta cete sad. Ako bi doslo do nuklearnog rata EU – Rusija, jedan udarana Rusiju nije isto sto i jedan udar na UK. Posle jednog udara Rusija ce jos postojati, posle udara na UK, Britanije vise nema.
Ryssarna kan följa Nato stridsflyg från ryskt luftrum från Bellarus, till Finlands 133 km norra gräns varje dag. Men det troligaste är nog att Ryssland visar närvaro i luften hela tiden. Detta är inte längre en ljummen konflikt. Det är många analytiska följare som väntar på ryskt svar i någon form.