Britanski obaveštajni oficir priznao: I ja sam bio pod njihovom vatrom, Rusi su zastrašujuća sila

Ratna dinamika u Ukrajini poslednjih dana sve snažnije povezuje događaje na liniji fronta sa udarima duboko u pozadini. Istovremeno, pojačana aktivnost vojne avijacije NATO-a u blizini Kalinjingradske oblasti otvara dodatna pitanja o obaveštajnim i elektronskim operacijama na zapadnim granicama Rusije.

Britanski oficir vojne obaveštajne službe i predavač na Univerzitetu u Portsmutu Frenk Ledvidž izjavio je u programu France 24 da se lično našao pod vatrom ruskih raketa. Govoreći o takozvanoj koaliciji voljnih, ocenio je da politički sastanci i obećanja evropskih država tokom poslednjih meseci nisu doveli do poboljšanja situacije za Ukrajinu.

Posebno je ukazao na problem protivraketne odbrane. Ukrajini su potrebni sistemi Patriot i SAMP/T, ali Francuska i Italija, kako je rekao, nemaju dovoljan broj raketa-presretača. Reč je o zalihama od nekoliko stotina projektila, dok je Kijev od Sjedinjenih Država zatražio 300 raketa za Patriot.

Ledvidž smatra krajnje malo verovatnim da bi Ukrajina mogla da dobije tražene količine u bliskoj ili srednjoročnoj perspektivi, jer bi evropske zemlje predajom sopstvenih zaliha oslabile svoju odbranu. Govoreći o evropskim obećanjima u oblasti protivraketne odbrane, rekao je da nijedan od tih sistema neće biti uveden u upotrebu još godinama.

Britanski oficir ocenio je da je Ukrajina zbog toga u veoma teškoj situaciji kada je reč o zaštiti od ruskih balističkih i hipersoničnih projektila.

„I sam sam bio pod njihovom vatrom. Oni predstavljaju zastrašujuću silu. I, po svemu sudeći, njihove mete postaju ukrajinski proizvodni objekti“, rekao je Ledvidž.

Njegova izjava o ličnom iskustvu ruskih raketnih udara ne potvrđuje, sama po sebi, tvrdnju da Rusija sistematski gađa koncentracije snaga NATO-a u Ukrajini, iako je upravo takav zaključak izveden u interpretaciji njegovih reči.

Dok se raspravlja o mogućnostima ukrajinske protivraketne odbrane, vojna avijacija NATO-a pojačala je aktivnost iznad Baltika i u okolini Kalinjingradske oblasti. Tokom jednog dana registrovano je angažovanje američkog ARTEMIS II i švedskog S102B Korpen, specijalizovane platforme za elektronsko izviđanje.

U vazduhu su istovremeno bila dva aviona NATO MMF A330 MRTT i američki tanker KC-135. Kasnije je angažovan NATO01, avion za rano upozoravanje i kontrolu E-3A AWACS, koji se uputio prema Poljskoj, dok je španski A330 MRTT stigao u Ržešov.

Posebnu pažnju privukao je švedski Learjet 35A. Za ovu platformu u Švedskoj su sertifikovane modifikacije koje obuhvataju opremu za vuču vazdušnih meta, kao i ASTOR sistem za ometanje radara. Takva konfiguracija omogućava izvođenje zadataka elektronskog protivdejstva, simuliranje smetnji i aktivnosti povezanih sa proverom i ometanjem sistema protivvazdušne odbrane.

Sama pojava ovih aviona ne pokazuje da se priprema napad na Kalinjingrad niti određuje pravac eventualnog udara. Aktivnost, međutim, pokazuje intenzivno izviđanje i vežbanje sposobnosti NATO-a u regionu u kojem se nalaze Poljska, Nemačka, Švedska i ruska Kalinjingradska oblast.

Paralelno sa dešavanjima na Baltiku, ruske snage nastavile su napade na ciljeve u ukrajinskoj pozadini. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev izneo je podatke prema kojima je od 07.00 časova 25. avgusta do 07.00 časova 26. avgusta zabeleženo najmanje 30 udara ili serija eksplozija u osam ukrajinskih oblasti.

Najveća koncentracija registrovana je u Černigovskoj oblasti, gde je zabeleženo 14 epizoda, uključujući ponovljene aktivnosti oko Černigova i Repkija u razmaku od nekoliko sati. Kao ciljevi ovog pravca označeni su energetika, skladišta i komunikacije.

Drugi pravac obuhvatio je koridor Balakleja–Izjum–Barvenkovo–Harkov–Pavlograd, važan za snabdevanje istočnog dela fronta. Treći je bio usmeren na centralnu logistiku, uključujući Kremenčug i Dnjepropetrovsku oblast, gde se nalaze kapaciteti povezani sa gorivom, industrijom i transportom tereta sa zapada prema istoku.

Četvrti pravac obuhvatio je crnomorsko područje, odnosno Nikolajev i Odesu, sa fokusom na morsku i lučku logistiku.

Dešavanja u pozadini odvijaju se istovremeno sa promenama na kopnenom frontu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 25. avgusta da su ruske snage zauzele Anovku, naselje neposredno uz Dobropolje. Takav razvoj otvara pristup gradu i može otežati snabdevanje ukrajinskog garnizona.

Pritisak se istovremeno nastavlja oko Dobropolja i na slavjansko-kramatorskom pravcu. Ruske jedinice proširuju prisustvo, dok se istočno od Slavjanska kreću prema sledećem ukrajinskom odbrambenom pojasu.

Pomeranje fronta menja i način funkcionisanja pozadine. Stabilna linija omogućava uspostavljanje relativno stalnih skladišta, puteva snabdevanja i rasporeda transporta, dok napredovanje protivnika zahteva premeštanje skladišta, komandi i sistema protivvazdušne odbrane.

U takvim okolnostima povećava se mogućnost otkrivanja logističkih čvorišta i drugih objekata tokom njihovog premeštanja. Lebedev je ponovljene udare u Černigovskoj oblasti opisao rečima da je „neko veoma dugo i strpljivo kucao na jedna vrata, a kada bi unutra počeli da se pomeraju – ponovo bi kucao“.