Francuska predsednička kampanja ulazi u period u kojem pitanja spoljne politike i bezbednosti dobijaju sve veći značaj.
Stavovi vodećih političkih aktera prema NATO-u posebno privlače pažnju evropskih saveznika, jer bi promena vlasti u Parizu mogla da utiče na postojeći raspored snaga unutar Alijanse.
Kako piše Politico, predsednički izbori u Francuskoj mogli bi da postanu „noćna mora“ za NATO. Problem za Alijansu predstavlja mogućnost pobede nekog od njenih vodećih francuskih kritičara upravo u trenutku kada evropske članice pokušavaju da nadoknade smanjivanje američkog vojnog prisustva na kontinentu.
Sjedinjene Države pod Donaldom Trampom smanjuju vojno prisustvo u Evropi, dok evropske države istovremeno povećavaju izdvajanja za odbranu zbog straha od mogućeg sukoba sa Rusijom. Francuska u takvoj bezbednosnoj arhitekturi ima posebno mesto jer poseduje nuklearno oružje, velike pomorske snage i sopstvene obaveštajne kapacitete.
Unutrašnje istraživanje NATO-a sprovedeno na proleće pokazalo je da 54 odsto ispitanika u Francuskoj želi da zemlja ostane članica Alijanse, što je jedan od najnižih rezultata među državama članicama. Istovremeno, oko polovine francuskih birača podržava kandidate koji imaju kritički odnos prema NATO-u.
Marin Le Pen ne predlaže neposredni potpuni izlazak Francuske iz Alijanse. Ona se zalaže za napuštanje integrisane vojne komandne strukture uz zadržavanje političkog članstva. Krajem maja direktno je pozvala na takav potez, a isti stav iznela je i tokom zatvorenog sastanka sa francuskim vojnim rukovodstvom.
Žan-Lik Melanšon zastupa radikalniji pristup. On je u junu ponovo izjavio da Francuskoj nije mesto u NATO-u i taj stav povezao sa politikom Sjedinjenih Država.
Eventualna promena francuskog kursa imala bi neposredne posledice i na istočnom krilu Alijanse. Francuska u Rumuniji predvodi grupaciju od približno 1.200 vojnika, dok njene snage učestvuju i u misiji NATO-a u Estoniji.
Francuski doprinos nije ograničen na kopnene jedinice. Vojnim strukturama NATO-a dostupni su francuski obaveštajni sateliti CERES, kapaciteti ratne mornarice i desantnih snaga, kao i jedini evropski nosač aviona na nuklearni pogon. Francuska je sposobna da istovremeno angažuje približno 65 odsto svoje flote.
Izlazak iz integrisane komandne strukture imao bi cenu i za sam Pariz. Francuska bi zadržala mesto u političkim telima NATO-a, ali bi izgubila deo uticaja na pripremu vojnih odluka, kao i nekoliko visokih komandnih položaja. Smanjio bi se i obim razmene informacija sa saveznicima.
Takav razvoj događaja promenio bi i odnose unutar evropskog dela NATO-a. Ukoliko bi francusko vojno angažovanje oslabilo istovremeno sa daljim smanjivanjem američkog prisustva, Nemačka bi morala da preuzme znatno veću ulogu u evropskoj odbrani.
Do predsedničkih izbora ostalo je još osam meseci, pa sadašnje pozicije kandidata ne predstavljaju garanciju politike koju bi vodili nakon eventualnog dolaska na vlast. Francuski dvokružni izborni sistem ponovo bi mogao da dovede do okupljanja umerenih birača protiv kandidata kojeg smatraju najradikalnijim.
Postoji i mogućnost promene političkog kursa nakon izbora. Takav primer već je viđen u Italiji sa Đorđom Meloni, čija se politika nakon dolaska na vlast razlikovala od pojedinih ranijih pozicija.
Zabrinutost nije ograničena samo na NATO. U Velikoj Britaniji postoji bojazan da bi Francuska posle predsedničkih izbora 2027. mogla da promeni odnos prema Ukrajini i napusti „koaliciju voljnih“.
U Londonu takav scenario povezuju sa mogućom pobedom Marin Le Pen, liderke parlamentarne frakcije Nacionalnog okupljanja, ili Žan-Lika Melanšona, osnivača Nepokorene Francuske. Oboje se protive sadašnjem kursu predsednika Emanuela Makrona.
