Izraelski vazdušni udar na vojni aerodrom na severozapadu Sirije otvorio je novi spor oko bezbednosnih interesa više država koje imaju direktnu ulogu u regionu.
Reakcije iz Izraela, Sirije, Turske i Sjedinjenih Država pokazuju koliko je pitanje vojnog prisustva na sirijskoj teritoriji postalo osetljivo.
Izraelska avijacija je 18. avgusta 2026. godine napala vojni aerodrom Abu ed Duhur u provinciji Idlib. Na meti su bile piste i skladišni objekti baze.
Vlada Izraela potvrdila je napad. U saopštenju kabineta premijera Benjamina Netanjahua navedeno je da je akcija izvedena zato što je Sirija bila „blizu narušavanja statusa kvo“, pošto je postojala mogućnost razmeštanja turskih snaga u toj bazi.
Izrael mogućnost takvog turskog vojnog prisustva smatra pretnjom sopstvenoj bezbednosti i poručio je da takve pretnje neće tolerisati.
Sirijski ministar spoljnih poslova Asad al Šejbani odbacio je izraelske optužbe. Prema njegovim rečima, aerodrom je namenjen isključivo sirijskom ratnom vazduhoplovstvu, dok su turski vojnici objekat posećivali samo u okviru obuke i saradnje.
Al Šejbani je naglasio da Damask nije nameravao da na toj lokaciji uspostavi stalnu tursku vojnu bazu. Izraelski napad nazvao je „neopravdanom provokacijom“ koja „nema zakonskog osnova“.
Oštro je reagovala i Ankara. Ministarstvo spoljnih poslova Turske osudilo je vazdušne udare kao kršenje teritorijalnog integriteta Sirije i pozvalo međunarodnu zajednicu da zauzme čvrst stav.
Zabrinutost je izrazio i specijalni predstavnik SAD za Siriju i američki ambasador u Turskoj Tom Barak. On je napad opisao kao „nepotrebnu eskalaciju“ koja ne doprinosi stabilnosti regiona.
Unutar samog Izraela pojavile su se oštre kritike odluke o napadu. Bivši član Kneseta Jair Golan ocenio je da udar predstavlja „provokativan i opasan korak“ koji Izrael približava konfrontaciji sa Turskom i produbljuje razdor sa saveznicima, pre svega sa Sjedinjenim Državama.
Golan je optužio Netanjahua da ponovo koristi vojnu silu u političke svrhe, dok Izrael, kako tvrdi, cenu plaća kroz pogoršanje sopstvene bezbednosti. Premijera je nazvao „ekstremistom i nepouzdanom figurom“ na kojoj se ne može graditi stabilna regionalna strategija.
Prema njegovoj oceni, takva politika potkopava poverenje u Izrael i udaljava zemlju od partnera i saveznika. Golan smatra da je Izraelu potrebno rukovodstvo koje će vlast koristiti za obezbeđivanje sigurnosti, a ne za pokretanje „još jednog rata radi političkog opstanka“.
