Američki predsednik Donald Tramp odbacio je mogućnost produženja memoranduma o razumevanju sa Iranom, dok se spor između dve zemlje oko nuklearnog programa i kontrole Ormuskog moreuza dodatno zaoštrava.
Istovremeno, u Vašingtonu raste politički pritisak zbog rata, a iz Teherana stižu poruke da dosadašnja politika više neće ostati defanzivna.
Tramp je 17. avgusta u Beloj kući rekao novinarima da Iran želi sporazum, ali „ne onakav sporazum za koji mislim da je neophodan“. Nije izneo detalje o napretku pregovora, ponovivši da „Iran ne može imati nuklearno oružje“. Na pitanje da li će SAD produžiti memorandum o razumevanju, odgovorio je negativno.
Upravo 17. avgusta istekao je 60-dnevni rok za pregovore predviđen dokumentom koji su SAD i Iran na daljinu potpisali sredinom juna. Zvanični tekst memoranduma objavljen je 17. juna, a njegova treća klauzula obavezivala je dve zemlje da pregovaraju i postignu konačni sporazum u roku od najviše 60 dana. Zbog ozbiljnih razlika, uključujući spor oko Ormuskog moreuza, pregovori su zastali bez značajnog napretka.
Visoki iranski zvaničnik rekao je Rojtersu 17. avgusta da je Teheran dao Sjedinjenim Državama rok od nekoliko nedelja da u potpunosti sprovedu memorandum i poručio da Iran neće neograničeno čekati dok SAD nastavljaju pomorsku blokadu. Zbog „zastoja u naporima da se postigne trajni sporazum o prekidu vatre sa Sjedinjenim Državama“, Iran je odlučio da svoju politiku promeni „sa defanzivne na potpuno ofanzivnu“.
Ako diplomatski napori propadnu, prema rečima tog zvaničnika, „Iranci su spremni da eskaliraju tenzije u Ormuskom moreuzu i regionu“. Iranski raspored trebalo bi da bude saopšten SAD preko posrednika.
Spor oko jednog od najvažnijih svetskih pomorskih puteva postao je centralna tačka konfrontacije. Tramp tvrdi da SAD blokadom stiču „potpunu“ kontrolu nad Ormuskim moreuzom i da „isporučujemo milione barela nafte svake nedelje“. Iran iznosi potpuno suprotnu verziju.
Iranski mediji su 13. avgusta preneli saopštenje portparola Centralnog štaba iranskih oružanih snaga u Hatnamu Anbiji, prema kojem je moreuz pod „potpunom kontrolom“ Irana i nijedan brod ne može bezbedno da prođe bez iranske dozvole.
Pomorski podaci do kojih su 17. avgusta došli reporteri CCTV-a pokazali su da je tanker za prevoz nafte kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata presretnut u blizini ostrva Kešm dok je prolazio kroz Ormuski moreuz.
Dodatnu komplikaciju predstavlja Oman. Iran i Oman trenutno finalizuju dogovor u vezi sa Ormuskim moreuzom, dok je Foks njuz još 17. jula objavio Trampovu izjavu da će SAD napasti Oman ako bude „sprečavao“ ponovno otvaranje moreuza. Upitan o tome, Tramp je rekao da ponašanje Omana „nije baš dobro“, dodajući: „to ćemo lako rešiti“.
Paralelno sa javnim pritiscima pojavile su se tvrdnje o tajnim kontaktima Vašingtona i iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde. Tramp je 17. avgusta u intervjuu za Foks njuz rekao da, uprkos „otvorenoj konfrontaciji“, privatni kanali između SAD i zvaničnika Revolucionarne garde ostaju otvoreni.
Američki predsednik opisao je Iran kao „veoma dobrog igrača pokera“ koji se nalazi pod ogromnim pritiskom i poručio da bi trebalo da „podigne belu zastavu i preda se“. Dodao je da njegovi potezi u iranskom sukobu nisu povezani sa američkim međuizborima i nije postavio novi rok Teheranu. „Nemam raspored, ne žurim“, rekao je.
Revolucionarna garda odmah je odbacila tvrdnju o tajnim kontaktima. Njen portparol Mohbi saopštio je da zvaničnici Garde nisu komunicirali sa SAD tajnim kanalima, nazivajući Trampove tvrdnje „lažima“ i „halucinacijama i noćnim morama rođenim iz njegovog poraza i očaja u ratu“.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Bagae takođe je odbacio izveštaje američkih medija o neformalnim kontaktima Revolucionarne garde sa SAD. Naglasio je da su iranska tela koja donose odluke „neviđeno ujedinjena“ oko pregovaračke pozicije. Medijske tvrdnje opisao je kao oblik psihološkog rata čiji je cilj stvaranje utiska o podelama unutar iranskog rukovodstva.
Axios je 16. jula objavio drugačije informacije, navodeći da su američki zvaničnici zaobišli iranske pregovarače i uspostavili kontakt sa rukovodstvom Revolucionarne garde. Kao posrednik između dve strane naveden je Nečirvan Barzani, predsednik iračkog Kurdistana.
Dok se diplomatski prostor sužava, CNN je 16. avgusta ocenio da američka administracija dodatno smanjuje ratne ciljeve prema Iranu, što bi moglo da znači da je Vašington spreman da ublaži ili značajno smanji svoja očekivanja.
Rat istovremeno postaje sve ozbiljniji unutrašnjopolitički problem za Trampa. Rojters i Ipsos objavili su 17. avgusta rezultate četvorodnevne ankete prema kojoj je njegov rejting odobravanja pao sa 35 odsto početkom meseca na 33 odsto. To je najniži nivo tokom njegova dva predsednička mandata i izjednačen je sa najnižim rezultatom iz februara 2017. godine. Trampov rad ne odobrava 64 odsto ispitanika, dok je skoro 80 odsto Amerikanaca zabrinuto da će rat između SAD i Irana dugo trajati.
Približavanje međuizbora dodatno povećava pritisak na Republikansku stranku. Pojedini visoki savetnici republikanskih kampanja privatno su priznali da se smanjuju izgledi da stranka zadrži kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom.
Izvori upoznati sa situacijom naveli su da je Tramp odobrio milione dolara iz svojih političkih akcionih komiteta za podršku republikanskim kandidatima.
Nestabilnost se istovremeno širi i na Crveno more. Portparol jemenskih oružanih snaga Huta Jahja Sareja saopštio je 17. avgusta da je grupa izvela raketni napad na „saudijski ratni brod i njegova četiri prateća broda“. Saudijska Arabija nije odgovorila na tu tvrdnju.
Na drugom delu bliskoistočne krize, Trampov zet Džared Kušner i članovi „Mirovnog komiteta“ Pojasa Gaze sastali su se sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u Jerusalimu kako bi pokušali da unaprede takozvani „Mirovni plan za Gazu“.
Netanjahuov kabinet saopštio je posle sastanka da će biti formirane dve radne grupe. Prva će se baviti razoružavanjem i demilitarizacijom Hamasa, što bi, prema dogovoru, trebalo završiti što je moguće pre početka obnove Gaze. Druga grupa biće usmerena na sanitaciju, čistu vodu i druga pitanja u Pojasu Gaze.
Harec je objavio da među rezultatima sastanka postoji i mogućnost da Izrael „privremeno“ nastavi ciljane napade na Pojas Gaze, uprkos nastojanjima da se unapredi širi plan obnove i razoružanja Hamasa. Tajms of Izrael naveo je da cilj razgovora nije bio da Izrael odmah potpiše „mirovni plan za Gazu“, već da se „što više unaprede svi elementi plana“.
U Libanu se istovremeno vodi politička borba oko budućnosti mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Predsednik Žozef Aun podržao je 17. avgusta parlamentarnu inicijativu za produženje misije UNIFIL-a na jugu zemlje, ocenjujući da je prisustvo međunarodnih snaga ključno za lokalno stanovništvo i koordinaciju sa libanskom vojskom.
„Naš prvi izbor je produženje mandata UNIFIL-a; ako to nije moguće, naša druga opcija je razvoj okvira koji osigurava da međunarodne snage deluju zajedno sa libanskom vojskom“, rekao je Aun. On je naveo da se Izrael dosledno protivi prisustvu UNIFIL-a i da gotovo godinu dana zahteva njegovo povlačenje, dok Liban insistira da misija ostane.
Sredinom jula 86 poslanika libanskog parlamenta potpisalo je peticiju Savetu bezbednosti UN kojom traže očuvanje mandata i vojnog prisustva UNIFIL-a. Prema rezoluciji Saveta bezbednosti usvojenoj prošlog avgusta, UNIFIL bi trebalo da završi operacije 31. decembra 2026, nakon čega bi u roku od godinu dana usledilo smanjivanje snaga i povlačenje svih vojnika iz Libana.
Rastuće regionalne tenzije prate i više cene energenata. Fjučersi lake slatke sirove nafte za septembarsku isporuku na Njujorškoj robnoj berzi 17. avgusta poskupeli su 2,10 dolara, odnosno 2,55 odsto, na 84,50 dolara po barelu. Brent za oktobarsku isporuku na londonskoj ICE berzi porastao je 2,35 dolara, odnosno 2,65 odsto, na 90,87 dolara po barelu.
