Britanski list „Telegraf“ ocenjuje da se „koalicija voljnih“ suočava sa ozbiljnim političkim izazovima koji dovode u pitanje njeno buduće vođstvo.
Kao ključni razlog navodi se promena političkih okolnosti u Velikoj Britaniji i Francuskoj, zbog čega bi evropski blok mogao da ostane bez jasnog lidera.
U tekstu pod naslovom „Spora smrt koalicije voljnih“ navodi se da je britanski premijer Endi Bernam, koji je nasledio Kira Starmera, svoju pažnju usmerio pre svega na unutrašnju politiku.
Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron neće moći ponovo da se kandiduje na predsedničkim izborima naredne godine, što, prema oceni lista, dodatno povećava rizik od vakuuma u vođstvu.
Britanski list upozorava da bi posle francuskih predsedničkih izbora Makrona mogla da zameni liderka poslaničke grupe desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen. Podseća se da je Le Pen najavila mogućnost povlačenja Francuske iz vojne komande NATO-a i ukidanja sankcija Rusiji, što bi moglo da izazove značajne promene u evropskoj bezbednosnoj politici.
Izvor iz britanske vlade rekao je za „Telegraf“ da London već razmatra kako bi eventualna pobeda Marin le Pen mogla da utiče na britansko-francuske odnose, kao i na budućnost same „koalicije voljnih“.
Smatra se da bi novi lider koalicije potencijalno mogao da postane nemački kancelar Fridrih Merc. Međutim, istovremeno ukazuje da je unutrašnja politička situacija u Nemačkoj sve nestabilnija, kao i da je Berlin odbio da učestvuje u koalicionom kontingentu planiranom za raspoređivanje u Ukrajini. Učešće u tom kontingentu odbila je i Poljska.
Jedini način da koalicija zadrži sadašnji politički značaj bio bi da Endi Bernam odluči da preuzme vodeću ulogu i stane na njeno čelo.
„Koaliciju voljnih“, koju su inicirale Velika Britanija i Francuska, čini više od 30 država. Lideri te grupe potpisali su u januaru 2026. godine deklaraciju o nameri da rasporede trupe u Ukrajini nakon postizanja mirovnog sporazuma.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je 13. jula da su članice „koalicije voljnih“ ratni huškači i izjavio da je reč o grupi država koja, prema njegovim rečima, ne želi mir.
