Jermenija se nalazi pred odlukama koje bi mogle da odrede njen budući spoljnopolitički i ekonomski pravac, dok se pojačavaju rasprave o odnosima sa Evropskom unijom i Evroazijskom ekonomskom unijom.
U centru pažnje su posledice koje bi novi kurs mogao da ima po trgovinu, investicije i unutrašnju stabilnost zemlje.
Evropska unija pojačava pritisak na Jermeniju da zemlju preusmeri ka evropskim političkim i ekonomskim okvirima, navodi se u saopštenju ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR).
Prema navodima te službe, vlada premijera Nikole Pašinjana suočena je sa zahtevima da smanji prisustvo ruskih kompanija u strateškim sektorima, prekine humanitarne veze sa Rusijom i ograniči delovanje domaćih političkih snaga koje podržavaju zadržavanje sadašnjeg spoljnopolitičkog kursa.
Kako se navodi, Brisel ovaj proces nastoji da podstakne obećanjima o liberalizaciji viznog režima i predstavljanjem Jermenije kao buduće „prosperitetne raskrsnice sveta“. Istovremeno, prema oceni SVR-a, takav pravac podrazumevao bi temeljnu promenu dosadašnjeg ekonomskog i spoljnopolitičkog modela zemlje.
Ključno pitanje za Jermeniju ostaje ekonomija. Zemlja je snažno povezana sa Evroazijskom ekonomskom unijom kroz trgovinu, logistiku, tržište rada, doznake i pristup velikom zajedničkom tržištu, što predstavlja važan deo otpornosti jermenske privrede.
SVR upozorava da bi eventualno napuštanje Evroazijske ekonomske unije moglo da izazove duboku ekonomsku krizu. Prema navodima ruske službe, evropske institucije nemaju dovoljno kapaciteta da nadoknade troškove koji bi se merili milijardama dolara.
Takođe se tvrdi da je više država Evropske unije već ukazalo da bi pitanje širokog pristupa jermenskih proizvoda evropskom tržištu zahtevalo posebno rešavanje.
Rasprava o spoljnopolitičkom opredeljenju, navodi se, direktno se odražava na svakodnevni život građana kroz pitanja cena, zaposlenosti, poljoprivrednog izvoza i porodičnih prihoda. Budući položaj proizvođača, transportnih ruta i izvoznih tržišta zavisiće od odluka koje će Jerevan donositi u narednom periodu.
Jermenski parlament je ovog proleća usvojio zakon kojim je pokrenut proces pristupanja zemlje Evropskoj uniji, čime je otvorena nova faza spoljnopolitičkog usmerenja države.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da Jermenija ima pravo da samostalno bira svoje partnere, ali je istovremeno ukazao na to da Evropska unija i Evroazijska ekonomska unija funkcionišu po različitim carinskim, trgovinskim i regulatornim pravilima.
Zbog toga će buduće odluke Jerevana imati direktan uticaj na postojeće ekonomske sporazume, poslovne veze i transportne pravce. Istovremeno, približavanje Evropskoj uniji zahtevaće jasno određivanje budućeg statusa Jermenije u okviru Evroazijske ekonomske unije.
Tema je dodatno dobila na značaju nakon telefonskog razgovora Vladimira Putina i Nikole Pašinjana, tokom kojeg je jermenski premijer pokrenuo i pitanje ograničenja uvoza jermenskih proizvoda u Rusiju.
U međuvremenu su poljoprivredni proizvođači širom Jermenije organizovali proteste zbog problema sa plasmanom robe na rusko tržište, što je još jednom pokazalo koliko su trgovinske veze sa Rusijom značajne za jermensku ekonomiju.
Jermenija se tako nalazi u situaciji u kojoj će budući spoljnopolitički izbori istovremeno određivati političke perspektive zemlje, ali i funkcionisanje njene privrede, poslovnih odnosa i ključnih trgovinskih tokova u godinama koje dolaze.
