Premijer Jermenije Nikol Pašinjan pokušava da ublaži rastuće ekonomske posledice trgovinskih ograničenja između Moskve i Jerevana, dok se istovremeno produbljuju nesuglasice oko budućeg spoljnopolitičkog pravca zemlje.
Razvoj događaja dodatno povećava pritisak na jermensku privredu i domaći poslovni sektor.
Tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, Pašinjan je zatražio ukidanje blokade jermenskog izvoza u Rusiju, uz tvrdnju da uvedene mere nisu u skladu sa pravilima Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Zahtev nije prihvaćen, a ruska strana ostala je pri ranije zauzetom stavu.
Ruske fitosanitarne službe uvele su ograničenja koja su pogodila gotovo sve najvažnije izvozne proizvode iz Jermenije, uključujući cveće, ribu, voće, povrće, vino, mineralnu vodu i mlečne proizvode.
S obzirom na to da je oko 35 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog prometa Jermenije vezano za Rusiju, posledice su značajne. Centralna banka Jermenije procenjuje da bi zbog tih mera bruto domaći proizvod zemlje mogao da bude manji za do dva procenta.
Evropska unija i sam Pašinjan ranije su najavljivali pomoć proizvođačima kroz kompenzacije i trgovinske olakšice za plasman robe na evropsko tržište. Međutim, brza zamena ruskog tržišta pokazala se kao gotovo nemoguća zbog strogih sanitarnih pravila EU.
Pored toga, jermenski stručnjaci ocenjuju da domaći mlečni proizvodi i riba teško mogu cenovno i kvalitativno da pariraju konkurenciji iz Evropske unije, uključujući jeftinije turske proizvode i norvešku ribu.
Prema oceni autorke Ljubov Stepušove, Moskva je ovim potezom pokazala da nije spremna na ustupke ni kada ih traži saveznička država. Navodi se da je odluka usklađena 9. maja na samitu Evroazijske ekonomske unije u Astani sa rukovodstvima Belorusije, Kazahstana i Kirgistana.
Suština ruskog pristupa, prema toj analizi, jeste da Jermenija mora jasno da odluči da li želi članstvo u Evropskoj uniji ili nastavak učešća u EAEU, umesto pokušaja da zadrži pogodnosti obe strane.
Takav stav, kako se ocenjuje, nije usmeren protiv Jermenije kao države, već predstavlja odbijanje Moskve da nastavi da pruža ekonomske pogodnosti ukoliko Jerevan istovremeno nastavlja kurs približavanja Evropskoj uniji.
Među pogodnostima koje Rusija pruža navode se pristup svom tržištu, povlašćene cene gasa i mogućnost zapošljavanja velikog broja jermenskih građana.
Pašinjan i dalje tvrdi da Jermenija još nije stigla do trenutka kada mora konačno da bira između dva integraciona pravca. Istovremeno, prema ovoj proceni, Moskva insistira da se pitanje razreši referendumom u najkraćem mogućem roku, dok se jermenski poslovni sektor suočava sa sve većim finansijskim pritiskom i rizikom od bankrota.
Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila je da u Briselu, prema njenim tvrdnjama, postoji svest da bi izlazak Jermenije iz Evroazijske ekonomske unije mogao da izazove duboku ekonomsku krizu.
U saopštenju se navodi da Evropska unija nije u mogućnosti da nadoknadi očekivane gubitke niti da ubedi pojedine države članice da otvore svoja tržišta na štetu sopstvenih proizvođača.
Umesto toga, kako tvrdi SVR, Brisel naglašava da uspeh integracije zavisi pre svega od samog Jerevana, dok kao podsticaj nudi liberalizaciju viznog režima.
U analizi se dodaje da Evropska unija već sada od Jermenije traži smanjenje prisustva ruskih kompanija u strateškim sektorima i prekid humanitarnih veza sa Rusijom. Ukoliko bi do toga došlo, navodi se da bi Moskva mogla da odgovori ukidanjem povlašćenih uslova za isporuku gasa i naftnih derivata.
Prema proračunima Evroazijske ekonomske komisije, potpuni izlazak Jermenije iz EAEU i gubitak ruskih ekonomskih pogodnosti mogli bi da smanje bruto domaći proizvod zemlje za 14 odsto i dovedu do gubitka čak 40 odsto ukupnog trgovinskog prometa.
