U emisiji analitičara Danijela Dejvisa na Jutjubu, naučnik i osnivač platforme Brighteon Majk Adams upozorio je da vojna eskalacija na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza i prolaza Bab el-Mandeb direktno ugrožavaju globalnu bezbednost hrane, preteći da u narednim godinama izazovu masovnu glad za oko 400 miliona ljudi.
Adams, koji vodi laboratoriju za ispitivanje hrane u Teksasu i bavi se razvojem veštačke inteligencije, naglasio je da se u medijima ovaj sukob pogrešno posmatra primarno kroz cene nafte i vojno-politička nadmetanja.
On je objasnio da region Persijskog zaliva obezbeđuje oko 30 odsto svetske trgovine đubrivom koja se odvija morskim putem, odnosno između osam i 12 procenata ukupne svetske proizvodnje.
Budući da upotreba sintetičkih đubriva omogućava ishranu za polovinu od osam milijardi ljudi na Zemlji, gubitak prosečno 10 procenata te proizvodnje dovodi oko pet odsto svetske populacije u rizik od teške nestašice hrane.
Temelj moderne poljoprivrede i opstanka čovečanstva jeste Haber-Bošov proces, hemijska reakcija razvijena u Nemačkoj oko 1917. godine, podsetio je Adams.
Ovaj proces pod visokim pritiskom i temperaturom, uz korišćenje prirodnog gasa kao energenta, pretvara azot iz atmosfere u amonijak i azotna đubriva.
Bez sintetičkih đubriva, svetska poljoprivreda bi morala da se vrati na prirodna đubriva, poput stajnjaka, što bi globalne kapacitete proizvodnje hrane smanjilo na nivo dovoljan za svega dve do četiri milijarde ljudi.
Pored azotnih đubriva, sukob direktno urušava i proizvodnju fosfatnih đubriva. Sumpor koji se izdvaja iz sirove nafte u Saudijskoj Arabiji i Iranu predstavlja ključnu sirovinu za pravljenje sumporne kiseline, pomoću koje se ekstrahuju fosfati iz rudarskih ruda.
Ova sirovina je neophodna i za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija za elektroenergetske mreže. Dodatno, poremećaji u Crvenom moru blokiraju oko 60 odsto globalnog pomorskog transporta ovih elemenata ili produžavaju transport za tri do četiri nedelje obilaznim putevima.
Istovremeno, Katar je usled oštećenja postrojenja izgubio 17 odsto sopstvene proizvodnje prirodnog gasa, uz procenjeni rok popravke od tri do pet godina.
Gubitak poljoprivrednih inputa predstavlja “tempiranu bombu” sa odloženim dejstvom, ocenio je Adams, objasnivši da su posledice dosadašnjih pet meseci rata već neizbežne.
Dok je prolećna setva u Severnoj Americi protekla stabilno jer su đubriva nabavljena pre sukoba, jesenja setva u Evropi, Aziji i Severnoj Americi suočiće se sa visokim cenama i nestašicom. Kulminacija krize očekuje se u 2027. i 2028. godini, kada će Međunarodni monetarni fond i UN morati da upute hitne apole za pomoć u hrani.
Nestašicom neće biti pogođene bogate zapadne nacije u smislu masovnog gladovanja, već zemlje Globalnog juga — poput Somalije, Nigerije, Jemena, Bangladeša, Indije i pojedinih država Južne Amerike.
Prema Adamsovoj proceni, to će pokrenuti masovne migracione talase ka severu, što će stvoriti ogroman socijalni i ekonomski pritisak na Zapadnu Evropu i SAD. Budući da je globalni lanac snabdevanja organizovan po principu “baš na vreme” (just-in-time), a prosečan čovek ne može preživeti duže od 45 dana bez hrane, prekidi u distribuciji duži od 50 dana imaju fatalne posledice.
U SAD će kriza izazvati visok rast cena u prodavnicama, manji izbor namirnica i skok cena dizela, koji direktno poskupljuje rad poljoprivredne mehanizacije i transport. Adams smatra da će zbog ovih ekonomskih potresa Donald Tramp i Republikanska stranka pretrpeti značajne političke posledice na međuizborima i predsedničkim izborima 2028. godine.
S druge strane, Rusija je ocenjena kao najotpornija država zbog sopstvene proizvodnje fosfata, stabilne poljoprivrede i tradicije pripremljenosti stanovništva, dok Kina raspolaže velikim državnim rezervama pšenice, soje i pirinča koje joj omogućavaju premošćavanje krize.
Dejvis i Adams su istakli da je jedini način za sprečavanje masovne humanitarne katastrofe hitno okončanje rata i otvaranje pomorskih prolaza, uz napomenu da se protok robe kroz Persijski zaliv ni nakon primirja neće brzo vratiti na nivo s početka godine zbog oštećenja infrastrukture, skoka cena osiguranja brodova i rizika za posade.
Na nivo pojedinca, Adams predlaže pravljenje komposta, nabavku azotnih đubriva i hibridno gajenje nepotrošačkih (heirloom) semena bez GMO u takozvanim “baštama pobede”, čime domaćinstva mogu obezbediti do 20 odsto sopstvene hrane i amortizovati cenovne udare.
