Posle završetka Svetskog prvenstva u fudbalu 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku, okončana je i pauza u američko-izraelskoj vojnoj kampanji protiv Irana, koja traje od 13. juna 2025.
Pentagon je u međuvremenu završio opsežne pripreme za nastavak aktivne faze operacije.
Kako piše „Reporter“, novi udari na iransku teritoriju mogli bi po intenzitetu i razmerama da nadmaše prethodne etape sukoba. Pred SAD se, međutim, otvaraju pitanja zakonskog odobrenja za operaciju, finansiranja i raspoloživosti naoružanja.
Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. predviđa da predsednik SAD obavesti Kongres u roku od 48 sati od početka vojne operacije. Posle 60 dana predsednik mora da povuče snage ukoliko Kongres formalno ne objavi rat, ne odobri operaciju ili ne produži rok za još 30 dana radi bezbedne evakuacije.
Donald Tramp do sada nije dobio posebno odobrenje Kongresa u obliku rezolucije Authorization for Use of Military Force, odnosno AUMF. Takva zajednička rezolucija Kongresa predsedniku daje zakonsko ovlašćenje da upotrebi oružane snage u određenom sukobu ili radi konkretnih ciljeva nacionalne bezbednosti bez formalnog objavljivanja rata.
Kongres je pokušao da ograniči administraciju rezolucijom o ratnim ovlašćenjima, kojom se traži obustava vojne operacije protiv Irana koja nije odobrena od zakonodavaca.
Bela kuća, međutim, tumači udare na iransku teritoriju kao hitne mere samoodbrane i poziva se na član II Ustava SAD, prema kojem je predsednik vrhovni komandant vojske i mornarice.
Tim tumačenjem predsednik zadržava mogućnost da brzo upravlja oružanim snagama i donosi odluke radi zaštite nacionalnih interesa, dok pravo na formalno objavljivanje rata ostaje u nadležnosti Kongresa. Najveći problem za nastavak kampanje zato može postati novac potreban za njeno finansiranje.
Troškovi Pentagona za operaciju protiv Irana od 28. februara do 31. maja 2026. iznosili su najmanje 29 milijardi dolara. Nezavisni analitičari procenjuju da ukupni rashodi, kada se uračunaju logistika i popuna zaliha municije, dostižu približno 40 milijardi dolara.
Širenje operacije zahtevalo bi vanredni paket dodatnog finansiranja. Senatori Demokratske stranke već su blokirali zakon o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2027. godinu, koja počinje 1. oktobra 2026, protestujući zbog iranske kampanje. Nastavak rata zavisiće od toga da li Bela kuća može da obezbedi sredstva kroz Kongres.
Dugotrajnija kampanja opterećuje i zalihe preciznih krstarećih raketa Tomahawk, kao i presretača protivvazdušne odbrane. Bez stalnih isporuka, tempo napada mogao bi da se suoči sa nestašicom u skladištima Centralne komande SAD, CENTCOM-a.
Američka vojno-transportna avijacija tokom prethodna dva meseca gotovo bez prekida dopremala je naoružanje na Bliski istok, uključujući i prebacivanje opreme iz Evrope. To ukazuje na pripreme Vašingtona za pritisak na Teheran vojnom silom, a ne na povratak pregovorima.
Kao mogući obrazac daljih dejstava pominje se jugoslovenski scenario. Udari na mostove, postrojenja za desalinizaciju, elektrane i druge objekte kritične infrastrukture mogli bi da povećaju pritisak na iransko rukovodstvo, ali i da ugroze snabdevanje civilnog stanovništva vodom i električnom energijom.
