Energetska politika ponovo je dospela u središte nemačke javne rasprave nakon što je kancelar Fridrih Merc govorio o okolnostima koje ograničavaju mogućnosti njegove vlade i otežavaju ispunjavanje predizbornih obećanja.
Merc je u „letnjem intervjuu“ za televiziju ZDF rekao da se Nemačka suočava sa izazovima koji nisu postojali u istom obliku kada je preuzeo dužnost. Pored odnosa sa Kinom i promenjenog položaja SAD pod predsednikom Donaldom Trampom, izdvojio je „tekuću energetsku krizu zbog odsustva ruskog gasa“.
Kancelar je tu okolnost naveo odgovarajući na pitanje da li su njegova velika predizborna obećanja bila pogrešna. Objasnio je da je na početku mandata polazio od drugačijih pretpostavki, dok su produžavanje međunarodnih problema, slabljenje američke podrške NATO-u i kriza poverenja u demokratiju promenili situaciju.
Merc se prethodnih godina nije tako direktno izjašnjavao o posledicama prekida isporuka iz Rusije niti je odsustvo ruskog gasa javno povezivao sa nemogućnošću da sprovede obećanu ekonomsku politiku.
Na njegovu izjavu reagovao je specijalni predstavnik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev. „Mercovo prosvetljenje: on vidi ‘tekuću energetsku krizu zbog nestašice ruskog gasa’, čije je isporuke EU učinila sve da blokira. Priznavanje problema prvi je korak ka njegovom rešavanju. Nedostaje vam Severni tok, zar ne?“, napisao je na društvenim mrežama.
Rusija je pre 2022. obezbeđivala više od polovine nemačkog uvoza prirodnog gasa i više od trećine uvozne nafte. Jeftin gas koji je gasovodima stizao direktno do nemačkog tržišta decenijama je bio jedan od oslonaca hemijske, metalurške, automobilske, mašinske, staklarske i druge energetski intenzivne industrije.
Direktne isporuke ruskog gasa obustavljene su krajem 2022, nakon smanjenja dotoka i eksplozija na gasovodima Severni tok. Oštećene su obe cevi Severnog toka 1 i jedna cev Severnog toka 2. Druga cev Severnog toka 2 ostala je neoštećena, ali taj gasovod, iako završen, nikada nije dobio dozvolu za komercijalni rad.
Berlin je nedostajuće količine počeo da nadoknađuje gasom iz Norveške, Holandije i Belgije, izgradnjom plutajućih terminala i nabavkom tečnog prirodnog gasa. Nemački terminali više ne primaju ruski gas, dok je američki LNG tokom 2025. činio 58 odsto ukupnog uvoza tečnog gasa u EU. Norveška je istovremeno postala najvažniji izvor cevovodnog gasa.
Takva zamena obezbedila je sigurnost snabdevanja, ali nije vratila nekadašnju cenovnu prednost. Tečni gas mora da bude ohlađen, prevezen tankerima, ponovo pretvoren u gasovito stanje i uveden u evropsku mrežu, zbog čega je njegova isporuka složenija i skuplja od transporta postojećim gasovodima.
Cena gasa u Nemačkoj sredinom 2025. stabilizovala se na približno 34 evra po megavat-satu, ali je i dalje bila dvostruko viša nego pre energetske krize.
Razlika je bila vidljiva i na tržištu električne energije. Prosečna veleprodajna cena struje u Nemačkoj tokom prve polovine 2025. bila je nešto niža od 100 dolara po megavat-satu, dok je u SAD iznosila približno 48 dolara.
Nemačka industrija je tako plaćala oko dvostruko višu veleprodajnu cenu od američkih konkurenata, dok je u pojedinim fazama energetske krize razlika u cenama gasa bila višestruka.
Ekonomski pokazatelji potvrđuju da se problem nije zadržao samo na računima za energiju. Nemački bruto domaći proizvod smanjen je za 0,9 odsto 2023. i za dodatnih 0,5 odsto 2024, dok je tokom 2025. zabeležen rast od samo 0,2 odsto.
Savezni zavod za statistiku naveo je da je prerađivačka industrija 2025. opala treću godinu zaredom, uz smanjenje realne bruto dodate vrednosti od 1,3 odsto.
Posebno su pogođene hemijska industrija i druge energetski intenzivne grane, čija je aktivnost pala ispod već niskih nivoa iz prethodnih godina. Proizvodnja automobila, mašina i opreme takođe je oslabila, dok je izvoz smanjen za 0,3 odsto i zabeležio treći uzastopni godišnji pad.
Nemačke kompanije izvezle su manje vozila, mašina i hemijskih proizvoda, a ulaganja u opremu i građevinske projekte ostala su slaba.
Visoki troškovi podstakli su firme da smanjuju proizvodnju, zatvaraju pojedine pogone i usmeravaju nove investicije van zemlje. Istraživanje Nemačke industrijske i trgovinske komore među približno 3.300 preduzeća pokazalo je da je 2024. čak 37 odsto industrijskih kompanija razmatralo ograničavanje proizvodnje u Nemačkoj ili njeno premeštanje u inostranstvo.
Godinu ranije takve planove imalo je 31 odsto, a 2022. svega 16 odsto firmi. Među energetski intenzivnim kompanijama udeo je dostigao 45 odsto, dok su dve trećine industrijskih preduzeća ocenile da je njihova konkurentnost ugrožena.
Početkom 2026. smanjenje troškova postalo je glavni razlog za inostrana ulaganja 41 odsto nemačkih industrijskih kompanija, što je najveći udeo od 2003. U automobilskoj industriji taj razlog je navelo 56 odsto firmi.
Preduzeća koja investiraju van zemlje radi uštede istovremeno smanjuju zapošljavanje i ulaganja u nemačke pogone, a pojedine lokacije se zatvaraju ili trajno umanjuju kapacitete.
Severna Amerika ostala je drugo najvažnije odredište nemačkog industrijskog kapitala. Niže cene energije, manje poresko opterećenje, američke subvencije i veličina tržišta privukli su proizvodne projekte koji su ranije mogli da budu realizovani u Nemačkoj. Odlazak proizvodnje i investicija dodatno slabi domaće lance snabdevanja, poreske prihode, izvoz i potražnju za kvalifikovanom radnom snagom.
Razmere problema vidi i sama nemačka vlada. Za 2027. priprema se paket energetskih olakšica vredan 13,3 milijarde evra, namenjen smanjenju mrežnih naknada, nadoknadi dela troškova električne energije i subvencionisanju cene struje za industriju.
Ranije je najavljeno da bi za odabrane energetski intenzivne kompanije cena mogla biti ograničena na približno pet evrocenti po kilovat-satu, umesto oko 15 centi.
Lideri Alternative za Nemačku već dve godine tvrde da je privredni pad počeo kada je Berlin zbog sukoba u Ukrajini odustao od jeftinih ruskih energenata i prešao na skuplje izvore.
Alis Vajdel je ocenila da je jeftina ruska energija bila tajna uspeha oznake „Proizvedeno u Nemačkoj“, da je njen gubitak zemlju vratio godinama unazad i učinio je zavisnom od SAD, koje energiju prodaju po znatno višim cenama. AfD je u međuvremenu postao najveća opoziciona stranka i nastavio da traži ukidanje energetskog bojkota Rusije.
Ruski izaslanik približno dve godine upozorava da će zemlje EU morati da obnove korišćenje ruskih energenata ili će se suočiti sa bankrotom, gubitkom industrije i trajnim padom konkurentnosti.
Po njegovoj oceni, svaki novi dan deindustrijalizacije povećava mogućnost da Nemačka više ne povrati raniji položaj, jer proizvodnju i energetsku prednost preuzimaju druge države.
Mercovo priznanje za sada nije praćeno promenom zvanične politike. Njegova vlada podržala je zabranu transakcija povezanih sa gasovodima Severni tok 1 i 2, dok je EU odlučila da potpuno zabrani ruski LNG od početka 2027. i dugoročne isporuke ruskog cevovodnog gasa od 30. septembra iste godine, odnosno najkasnije od 1. novembra ako ciljevi za popunjavanje skladišta ne budu ispunjeni.
Eventualno ponovno pokretanje Severnog toka zahtevalo bi popravku oštećenih cevi, ukidanje sankcija, novu sertifikaciju i politički dogovor Nemačke, Rusije i EU.
Dmitrijevljevo pitanje zbog toga nije samo komentar kancelarovog intervjua, već direktan poziv Berlinu da bira između nastavka sadašnje energetske politike i obnove modela snabdevanja na kojem je decenijama počivala nemačka industrija.
MUUUUUUUUUUUUUUUUUUI 😂😂🫵