Šokantan obračun: Odgovor Moskve zapanjio Zapad – Kijev sprema adute …

Razvoj jeftinih bespilotnih letelica na ukrajinskom frontu sve manje zavisi od složenih i skupih sistema. Nova modifikacija ruskog udarnog drona „Molnija“ pokazuje da i jednostavna mehanička rešenja mogu da promene način na koji se letelice suprotstavljaju elektronskom ratovanju.

Sergej „Fleš“ Beskrestnov, stručnjak za elektronsko ratovanje i savetnik ukrajinskog ministra odbrane, objavio je u petak da su ruske snage počele da ugrađuju običan magnetni kompas u dronove „Molnija“.

Instrument je postavljen tako da ugrađena kamera može da prati njegove pokazatelje i omogući letelici da zadrži pravac kada izgubi satelitski signal.

Beskrestnov, koji proučava oborene ruske bespilotne letelice, vest je propratio ironičnom opaskom da „tehnologije Skolkova nastavljaju da se razvijaju“, aludirajući na glavni ruski inovacioni centar.

Rešenje je izazvalo podsmeh na društvenim mrežama, ali američki portal 19FortyFive ocenjuje da kompas od oko dva dolara nije dokaz tehnološkog neuspeha, već još jedan primer brzog prilagođavanja ruskog naoružanja.

Gotovo svi dronovi u zoni sukoba za navigaciju koriste GPS ili GLONASS. Rusija i Ukrajina uložile su velika sredstva u sisteme koji ometaju ili menjaju satelitske podatke kako bi protivničke letelice skrenule sa kursa.

U vojnim strukturama obe strane razvijene su čitave oblasti elektronskog ratovanja usmerene na prekid navigacije i komunikacije bespilotnih sistema.

Magnetni kompas ne prima niti emituje signal, već reaguje na prirodno magnetno polje Zemlje, zbog čega ga radio-ometanje ne može isključiti. Kada kamera drona prati njegove pokazatelje, letelica može da nastavi kretanje prema cilju čak i posle gubitka satelitske navigacije.

Za takvo rešenje nisu potrebni dodatni složeni elektronski uređaji, pošto se koristi kamera koja je već ugrađena u dron.

Značaj kompasa ne nalazi se samo u njegovoj niskoj ceni, već u činjenici da predstavlja četvrtu zaštitu navigacije koja se na „Molniji“ pojavila za približno pola godine. Svaka od tih modifikacija odgovara na određeni način ukrajinskog ometanja leta, veze ili upravljanja ruskim bespilotnim letelicama.

CNN je u januaru objavio da je Ukrajina registrovala stotine udara ruskih dronova opremljenih terminalima Starlink. Beskrestnov je procenio da je cilj dostizala svaka treća tako opremljena „Molnija“. Satelitski internet omogućavao je da dron zadrži vezu i zaobiđe ometanje GPS signala.

Pre toga pojavile su se verzije vođene optičkim vlaknom. Fizički kabl učinio je kanal između operatera i letelice otpornim na radio-elektronsko ometanje, ali je istovremeno ograničio domet drona i težinu korisnog tereta koji može da nosi.

Novi korak zabeležen je 1. jula, kada je „Molnija“ pogodila ukrajinski objekat bez antene za upravljanje, koristeći samo kameru i ugrađeni računar. Letelica je samostalno izvela let i napad, bez neposrednog navođenja operatera.

Nezavisni analitičari organizacije Calibre Defence pregledali su fotografije ostataka drona i identifikovali jednoplatformski računar FlyCore sa veštačkom inteligencijom, namenjen autonomnim letovima. Beskrestnov je tada rekao da je program za navođenje najpre obučen na drugom dronu, a zatim prenet na jednokratne „Molnije“, što je ocenio kao veoma loš znak za ukrajinske snage.

Starlink omogućava zaobilaženje ometanja satelitske navigacije, optičko vlakno štiti kanal za upravljanje, autonomni sistem uklanja zavisnost od operatera, dok magnetni kompas održava pravac kada druga sredstva otkažu. Reč je o četiri različita odgovora na pokušaje Ukrajine da prekine signal, vezu ili navigaciju istog jeftinog drona.

Tempo promena postao je toliko brz da ukrajinska vojna izdanja objavljuju nedeljne preglede novih ruskih verzija bespilotnih letelica. U julskom izdanju u kojem je opisana autonomna „Molnija“ navedeni su i dronovi „Geranj“ i „Gerbera“ sa povećanim rezervoarima, kao i verzija „Geranja“ pod nazivom „Iskatelj“, namenjena pronalaženju i napadanju ciljeva.

„Molnija“ je prvobitno bila jednostavan udarni FPV dron, koji je na frontu sklapan od šperploče, pene i aluminijumskih cevi. Njegov domet iznosio je približno 40 kilometara.

Prema Beskrestnovljevoj proceni, letelica je bila toliko jeftina da je ruska vojska za cenu jednog izviđačkog drona Supercam, koja se približava iznosu od 100.000 dolara, mogla da dobije između deset i petnaest „Molnija“.

Od prvobitne letelice u međuvremenu je nastala čitava porodica dronova. Razvijene su izviđačke verzije, teške modifikacije za izbacivanje protivtenkovskih mina i leteći nosači manjih FPV dronova.

Bespilotna letelica je prošlog meseca predstavljena i kao izvozni proizvod. Ruska državna korporacija „Rosteh“ prikazala ju je na izložbi naoružanja u Belorusiji pod oznakom Lightning 13, navodeći da je već koristi pet ruskih grupacija na frontu.