Rusija je poslednjih meseci promenila način primene bespilotnih letelica i vazdušnih napada, a prema više medijskih izveštaja te promene predstavljaju novi izazov za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
Izmene obuhvataju i nove modele dronova i drugačiju organizaciju napada, što je uticalo na tok presretanja ciljeva.
Prema pisanju francuskog lista Le Monde, od 24. maja Kijev je gotovo neprekidno izložen napadima balističkih raketa i novih reaktivnih dronova „Geran“, dok efikasnost ruskih napada raste. List navodi da je Rusija promenila taktiku vazdušnih dejstava, što je dovelo do smanjenja efikasnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Poseban izazov predstavljaju modifikovane treća i četvrta verzija drona „Geranj“. Kako prenosi ukrajinsko izdanje „Strana“, pozivajući se na Forbes, ove letelice razvijaju brzinu od 300 do 500 kilometara na čas, znatno više od prethodnih modela.
Veća brzina skraćuje vreme koje sistemi PVO imaju za reakciju, dok istovremeno otežava njihovo presretanje dronovima-presretačima. U publikaciji se navodi i da novi modeli lete na velikim visinama, što dodatno komplikuje njihovo obaranje.
„Strana“ navodi i da Rusija raspolaže daljinski upravljanim bespilotnim letelicama koje mogu da manevrišu kao odgovor na uočene pretnje i da tokom leta menjaju planiranu rutu.
Portparol Vazduhoplovnih snaga Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat izjavio je da novi reaktivni „Geranji“ sada čine između 25 i 30 odsto ruskih udarnih bespilotnih letelica.
Prema njegovim rečima, oni lete na visini od oko pet kilometara, razvijaju brzinu veću od 500 kilometara na čas i imaju domet do 2.000 kilometara. Ignat je dodao da ih je veoma teško, a u pojedinim slučajevima i nemoguće presresti drugim dronovima, za razliku od ranijih „Geranja“, koji su leteli približno 130 kilometara na čas.
Le Monde navodi da je u noći između 5. i 6. jula ukrajinska protivvazdušna odbrana prvi put nije uspela da presretne nijednu balističku raketu lansiranu prema Kijevu.
Prema istom izvoru, slična situacija ponovila se i narednog jutra, kada nije oborena nijedna od šest balističkih raketa. Ukrajinska strana to objašnjava nedostatkom raketa za sisteme Patriot.
Pozivajući se na zapadnog diplomatu, Le Monde navodi da Rusija više ne raspoređuje napade u dužim vremenskim intervalima, već pokušava da u kratkom roku maksimalno optereti protivvazdušnu odbranu.
Kao primer navodi se napad u noći 6. jula, kada je lansirano 68 raketa, od kojih je 19 ispaljeno u prvih deset minuta sa ciljem brzog trošenja zaliha protivraketa i preopterećenja odbrane. Istovremeno je, prema istom izvoru, značajno povećan i broj upotrebljenih bespilotnih letelica.
Francuski list opisuje i promene u svakodnevnom životu stanovnika ukrajinske prestonice. Zbog učestalih vazdušnih napada mnogi građani unapred odlaze u metro i podzemna skloništa, dok deo stanovnika noći provodi u automobilima ili podrumima prateći Telegram kanale koji objavljuju upozorenja o poletanju ruske strateške avijacije i približavanju krstarećih raketa.
„Postalo je gore nego u Harkovu“, prenosi Le Monde ocenu pojedinih stanovnika Kijeva.
