Spajić, Đukanović i Mandić postigli dogovor: Srpski jezik izbačen iz izmena Ustava

Politički dogovor o izmenama Ustava Crne Gore otvorio je novu fazu pregovora između vlasti i opozicije, ali je istovremeno izazvao nove podele unutar parlamentarne većine.

U središtu rasprave našao se sadržaj paketa ustavnih promena, koji se priprema u okolnostima pojačanih evropskih integracija i uz potrebu obezbeđivanja šire političke podrške za njegovo usvajanje.

Prema saznanjima „Politike”, premijer Milojko Spajić, bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović i predsednik Skupštine Andrija Mandić postigli su politički dogovor o prvom koraku ka izmenama najvišeg pravnog akta, ali u tom paketu nema ustavnog pozicioniranja srpskog jezika, uprkos tome što se to pitanje smatra jednim od ključnih identitetskih tema za srpski narod u Crnoj Gori.

Sagovornici lista navode da je važnu ulogu u ovom procesu imao ambasador Evropske unije u Crnoj Gori Johan Satler, koji je insistirao da se ustavne izmene ograniče na ono što je neophodno za nastavak evropskih integracija, bez otvaranja pitanja srpskog jezika.

Za promenu Ustava potrebna je podrška najmanje 54 poslanika, dok parlamentarna većina raspolaže sa 47 glasova. Zbog toga bez podrške dela opozicije, pre svega Demokratske partije socijalista, nije moguće pokrenuti proces ustavnih promena.

Sagovornici „Politike” ocenjuju da takav odnos snaga pokazuje formiranje novog političkog aranžmana u kojem su se na istoj strani našli Spajić, Đukanović i Mandić, dok su identitetski zahtevi srpskog naroda ostali van dogovora.

Posle sastanka predstavnika vlasti i opozicije, Delegacija Evropske unije saopštila je da dogovor predstavlja korak ka jačanju političkog dijaloga i međusobnog poverenja između parlamentarne većine i opozicije, posebno u vezi sa postizanjem saglasnosti o ustavnim izmenama i drugim odlukama za koje je potrebna kvalifikovana većina.

Delegacija EU navela je da postoji saglasnost da budu pokrenute izmene zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i nacionalne bezbednosti, kao i da Skupština formira posebnu radnu grupu koja će pratiti primenu Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost.

Istovremeno je najavljeno intenziviranje napora za izbor dvoje sudija Ustavnog suda, kao i nastavak dijaloga o izbornim reformama i imenovanjima za koja je potrebna šira skupštinska saglasnost.

Podgoričke „Vijesti” objavile su da glasanje o izmenama Ustava neće biti održano u ponedeljak, 6. jula, već se očekuje tokom sedmice. Izvori tog lista iz vlasti i opozicije različito ocenjuju postignuti dogovor: jedni smatraju da je prihvaćen najveći deo opozicione platforme, dok drugi tvrde da nije ispunjeno ni 40 odsto zahteva opozicije.

Prema saznanjima „Politike”, Demokratska narodna partija Milana Kneževića jedina neće podržati ustavne izmene ukoliko paket ne bude sadržao i pitanje srpskog jezika.

U toj stranci i ranije su poručivali da izmene Ustava ne mogu biti prihvaćene ako se zanemari činjenica da je srpski jezik jezik najvećeg broja građana Crne Gore. Smatraju da bi usvajanje ustavnih promena bez tog pitanja predstavljalo nastavak politike identitetskog potiskivanja Srba, ovog puta uz formalno obrazloženje evropske agende.

Iako se ustavne promene u javnosti predstavljaju kao tehnički uslov za zatvaranje Poglavlja 23 i nastavak evropskog puta Crne Gore, izostavljanje srpskog jezika iz tog procesa pokazuje da najosetljivija identitetska pitanja ostaju van institucionalnog dogovora.