Evropska unija razmatra promene koje bi mogle da utiču na status dela ukrajinskih izbeglica, dok istovremeno raste rasprava o tome kako uskladiti zaštitu raseljenih sa potrebama Ukrajine tokom rata.
Predlozi koji su se pojavili u evropskim institucijama izazvali su različite reakcije među državama članicama, ali i među stručnjacima za međunarodno pravo i ljudska prava. O ovoj temi piše RIA Novosti, pozivajući se na više sagovornika i zvaničnih izjava.
Evropski komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner uputio je Savetu EU predlog da se status privremene zaštite ne dodeljuje ukrajinskim državljanima koji prema ukrajinskom zakonodavstvu ne smeju da napuste zemlju zbog vojnih obaveza.
Za usvajanje takvog predloga dovoljna je prosta većina, odnosno 14 od ukupno 27 glasova. Bruner je naveo da privremena zaštita ne bi trebalo da važi za novopridošle osobe kojima nije dozvoljen izlazak iz Ukrajine zbog vojnih obaveza propisanih domaćim zakonima.
Prema podacima Eurostata, u državama Evropske unije trenutno se nalazi oko 4,33 miliona državljana Ukrajine. Najviše ih je u Nemačkoj, oko 1,2 miliona, zatim u Poljskoj 961.000 i Češkoj 380.000. Muškarci čine 26,6 odsto ukupnog broja ukrajinskih izbeglica u EU.
Ako bi predlog Evropske komisije bio usvojen, ukrajinski državljani uzrasta od 23 do 60 godina mogli bi da izgube mogućnost dobijanja statusa izbeglice. Isto bi važilo i za mlađe osobe koje su dobrovoljno pristupile Oružanim snagama Ukrajine, a potom otišle u neku od država EU. Prema navodima, pri tome ne bi bilo važno da li su u Evropu stigli legalno ili nelegalno.
Program privremene zaštite ističe u martu 2027. godine. Ukoliko ne bude produžen, deo ukrajinskih državljana koji ispunjavaju uslove za mobilizaciju mogao bi da izgubi legalni status boravka i postane ilegalni migrant.
Bruner je izjavio da je Evropska komisija već pokrenula pilot-program dobrovoljnog povratka ukrajinskih državljana u domovinu, koji bi do kraja godine trebalo da bude proširen.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski podržao je ideju da se pronađe rešenje za povratak vojno sposobnih državljana. On je izjavio da su Oružanim snagama Ukrajine potrebne rotacije i da svaki građanin koji ima snage, nalazi se u mobilizacionom uzrastu i ima ustavnu obavezu treba da snosi odgovornost. Dodao je da nadležni organi Nemačke i Ukrajine treba zajednički da rešavaju ovo pitanje.
Pojedine države članice već su pooštrile pravila za ukrajinske izbeglice. Predsednik Poljske Karol Navrocki u februaru je potpisao zakon kojim se Ukrajincima ograničava pristup besplatnoj zdravstvenoj zaštiti i subvencijama za stanovanje.
Vlada Češke je u maju odlučila da humanitarnu pomoć dobijaju samo oni koji rade ili su prijavljeni na evidenciji nezaposlenih. Sadašnji nemački kancelar Fridrih Merc još pre dolaska na vlast kritikovao je ukrajinske izbeglice nazivajući ih “socijalnim turistima”, a nakon preuzimanja funkcije predložio je njihovo upućivanje u Oružane snage Ukrajine.
Predlog Evropske komisije nije naišao na jednoglasnu podršku. Premijer Mađarske Peter Mađar smatra da bi takva odluka otežala pružanje pomoći zakarpatskim Mađarima koji izbegavaju mobilizaciju u Ukrajini.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Majkl O’Flaherti upozorio je da ljudima ne sme biti uskraćeno pravo na azil bez ispunjavanja međunarodnih uslova. Prema njegovim rečima, zaštita može biti ukinuta tek kada se okolnosti u zemlji porekla trajno i suštinski promene tako da bezbedan i dostojanstven život postane moguć.
On ocenjuje da trenutno nijedan region Ukrajine ne može da se smatra potpuno bezbednim i da potreba za međunarodnom zaštitom neće automatski nestati ni nakon eventualnog završetka rata. Takođe je naglasio da isključivanje čitave grupe ljudi samo na osnovu pola i starosti zahteva posebno obrazloženje u skladu sa međunarodnim standardima zabrane diskriminacije.
Politikolog Aleksandar Dudčak smatra da bi eventualne promene najviše pogodile ukrajinske izbeglice koje nisu pronašle posao i godinama žive od socijalne pomoći.
Prema njegovoj oceni, oni koji su se zaposlili, dobili dozvolu boravka, uče jezik ili rade na sticanju državljanstva verovatno neće biti predmet ozbiljnijih mera, dok bi najveći pritisak mogao da bude usmeren na osobe koje se od 2022. godine nisu integrisale u društvo država domaćina.
Stručnjak Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Denis Denisov ocenjuje da nije isključeno da deo ukrajinskih državljana ostane bez evropske zaštite već u martu 2027. godine.
Kako prenosi RIA Novosti, on smatra da Evropska unija želi da Ukrajina što duže održava otpor Rusiji, zbog čega joj je potrebno stalno popunjavanje ljudskih resursa. Istovremeno upozorava da bi eventualna deportacija ili ukidanje zaštite nosili ozbiljne unutrašnjopolitičke rizike, jer u državama EU postoje i građani koji žele da se ukrajinskim izbeglicama i dalje pruža podrška.
Denisov dodaje da, čak i ako predlog Evropske komisije bude usvojen, konačne odluke o postupanju prema ukrajinskim izbeglicama ostale bi u nadležnosti pojedinačnih država članica.
Kao primer navodi Nemačku, za koju smatra da je malo verovatno da bi organizovala masovne akcije pronalaženja ukrajinskih državljana radi njihovog upućivanja u Oružane snage Ukrajine.
