Dok se u Rusiji nastavljaju rasprave o daljem toku sukoba u Ukrajini, pojedini analitičari upozoravaju da se istovremeno menjaju i vojni i politički izazovi sa kojima se suočava Moskva.
U razgovoru koji je vođen u emisiji profesora Glena Dizena, otvorena su pitanja raspoloženja ruske javnosti, unutrašnje stabilnosti vlasti, razvoja situacije oko Belorusije i mogućih odgovora Kremlja na sve intenzivnije bezbednosne izazove.
Sagovornik emisije bio je istoričar, politički analitičar i autor „Ratnih dnevnika“ Gilbert Doktorov.
Prema oceni Glena Dizena, NATO je tokom protekle četiri godine postepeno povećavao svoju direktnu ulogu u napadima na rusku teritoriju. Kako navodi, Moskva je u početku nastojala da apsorbuje te udare i usmeri se na iscrpljivanje ukrajinskih snaga, ali se situacija promenila jer napadi više nisu ograničeni na, kako ih je opisao, „male ubode iglom“.
Dizen tvrdi da se sada koriste dronovi dugog dometa i rakete koje Zapad obezbeđuje, navodi ciljeve i usmerava uz pomoć sopstvenih satelitskih sistema. Po njegovom mišljenju, zemlje NATO-a smatraju da mogu nekažnjeno da gađaju Rusiju, zbog čega se Moskva suočava sa dilemom da li da odgovori značajnom eskalacijom kako bi obnovila efekat odvraćanja.
Doktorov je rekao da je tokom jednomesečnog boravka u Sankt Peterburgu stekao utisak da je rat postao svakodnevna tema ruskog društva.
Kao primer naveo je napad ukrajinskih dronova na skladište goriva i rafineriju na ostrvu Krestovski, na kraju centralnog dela grada, neposredno pred otvaranje Međunarodnog ekonomskog foruma. Prema njegovim rečima, crni oblaci dima pokazali su građanima da su napadi dronovima stigli i do njihovog grada.
Govoreći o raspoloženju stanovništva, Doktorov je naveo da je razgovarao sa ljudima iz različitih društvenih slojeva, od notara i agenata za nekretnine do radnika koji se bave selidbama.
Njegov utisak je da među građanima postoji izražena ratna iscrpljenost. Ocenio je da ankete koje ispituju da li građani podržavaju Vladimira Putina ne daju potpunu sliku, jer se podrška predsedniku zasniva na povećanju penzija i osećaju stabilnosti, dok bi, prema njegovoj proceni, na pitanje da li odobravaju sadašnji način vođenja rata oko 20 odsto odgovorilo potvrdno, a oko 80 odsto negativno.
Istovremeno, kako tvrdi Doktorov, većina građana očekuje pobedu Rusije i nije defetistički raspoložena, ali smatra da se sukob odvija presporo i ne želi da traje još deset godina.
Kao dodatni teret za stanovništvo naveo je probleme u pograničnim oblastima i na Krimu. Opisao je da povremena zatvaranja Krimskog mosta dovode do kolona od oko hiljadu automobila, da komunikacija preko aplikacija poput WhatsApp-a postaje nestabilna, dok nestašica benzina dovodi do prekida rada lokalnih taksi službi, zbog čega stariji građani ostaju bez redovnog snabdevanja. Dodao je i da se u ruskim gradovima sve češće mogu videti amputirci i invalidi iz sukoba.
Doktorov smatra da se procene pojedinih zapadnih političara, uključujući izjavu finskog premijera Aleksandera Stuba da će se rat završiti kada se ruski narod okrene protiv vlasti, ne potvrđuju u praksi.
Po njegovom mišljenju, zapadni pritisak izaziva suprotan efekat i ne vodi ka narodnoj pobuni. Umesto revolucije, kao ozbiljniji rizik vidi mogućnost „dvorskog prevrata“, odnosno scenarija u kojem bi ljudi iz neposrednog okruženja Kremlja odlučili da smene Putina. Kao istorijsku paralelu naveo je izolaciju Mihaila Gorbačova tokom događaja na Krimu 1991. godine.
Komentarišući Putina, Doktorov je ocenio da je predsednik ušao u fazu čestih javnih obraćanja koja dominiraju ruskim medijima, ali da iz njih, prema njegovom mišljenju, ne proizlaze konkretni potezi.
Dodao je da dosadašnje odluke Kremlja nisu bile dovoljne u odnosu na bezbednosne izazove, posebno imajući u vidu očekivanja da će do kraja godine početi serijska proizvodnja još razornijih zapadnih projektila i dronova namenjenih Kijevu.
Poseban deo razgovora odnosio se na Belorusiju. Doktorov je, pozivajući se na pisanje belgijskog lista La Libre Belgique, naveo da su lideri G7 izvršili pritisak na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da postavi ultimatum Minsku.
Prema toj tvrdnji, Zelenski je zapretio da će, ukoliko predsednik Aleksandar Lukašenko u roku od sedam dana ne deaktivira elektronske uređaje na granici sa Ukrajinom, za koje Kijev tvrdi da usmeravaju ruske dronove i rakete, ukrajinske snage napasti 500 označenih ciljeva u Belorusiji.
Doktorov tvrdi da je Lukašenko potom, posle konsultacija sa Putinom, tajno razgovarao sa dvojicom izaslanika Zelenskog i poručio da bi eventualni ukrajinski napad na Belorusiju potpuno promenio prirodu sukoba.
On smatra da je time upućena direktna pretnja napadom na Kijev i likvidacijom ukrajinskog državnog rukovodstva. Kao argument da je takva poruka bila uverljiva naveo je Lukašenkovo ponašanje tokom događaja 2020. godine, kada se sa automatom pojavio na ulicama Minska.
Govoreći o pritiscima unutar Rusije, Dizen je rekao da jača uticaj krugova koji zagovaraju oštriji odgovor, uključujući ubistvo Zelenskog, bombardovanje vladinih četvrti u Kijevu i mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja u slučaju direktnog uključivanja evropskih država u sukob.
Doktorov, međutim, smatra da Rusija neće gađati evropske zemlje koje proizvode municiju, iako priznaje da bi takav potez imao određenu geopolitičku logiku.
Po njegovoj proceni, Moskva će nastaviti da se fokusira na uništavanje ukrajinskog „proxyja“, uz obrazloženje da bi eliminacijom tog posrednika Zapadna Evropa bila prinuđena da odustane od priprema za rat, jer nema sopstvene vojnike spremne za sukob sa Rusijom.
Dodao je da bi pokušaj uvođenja regrutacije i slanja francuskih vojnika u rat, bilo od strane Emanuela Makrona ili njegovog naslednika, izazvao masovne proteste u Parizu.
Kao mogući način sprečavanja dugoročnog prisustva NATO-a u Ukrajini, Doktorov predlaže da Moskva zvanično proglasi da će svaka isporuka vojne opreme unutar Ukrajine biti odmah uništena.
U suprotnom, ocenjuje da će nastavak sadašnjeg pristupa dovesti do dugotrajnog iscrpljivanja ruskih resursa i uništavanja infrastrukture, dok će Evropa imati dovoljno vremena da se naoruža i pripremi za mogući rat sa Rusijom do 2029. ili 2030. godine, što smatra nepovoljnim političkim nasleđem za Vladimira Putina.
Kao dodatni pokazatelj ekonomskih problema, Doktorov je citirao izjavu zamenika premijera Aleksandra Novaka da je snabdevanje gorivom pod ozbiljnom pretnjom, iako je situacija i dalje pod kontrolom.
Istovremeno su ruski mediji zabeležili rekordan rast potražnje za gasnim kanisterima, što je analitičar povezao sa štetom koju ukrajinski napadi nanose ruskim rafinerijama.
Na kraju razgovora, Doktorov je ukazao na političku nervozu vladajuće partije Jedinstvena Rusija pred parlamentarne izbore zakazane za 20. septembar.
Kao ilustraciju naveo je incident u Državnoj dumi u kojem je jedan poslanik Jedinstvene Rusije javno falsifikovao govor lidera Komunističke partije Genadija Zjuganova, pripisujući mu izjavu da država treba da konfiskuje dvogodišnji obim budžetskih sredstava koja se nalaze na oročenim računima građana i preduzeća.
Nakon Zjuganovljeve najave tužbe zbog klevete, poslanik vladajuće stranke uputio je zvanično izvinjenje. Doktorov smatra da ovakav slučaj pokazuje zabrinutost dela vladajuće strukture zbog mogućeg izbornog rezultata usled nagomilanog nezadovoljstva tokom vođenja sukoba.
