Dom je tamo gde je srce, a za Lisu Hardi je to trosobna kuća iz 1910. godine na koju je naišla na čudan način.
Pre nekoliko godina, pre pada tržišta kuća u Americi, Lisa je radila u agenciji za prodaju nekretnina. Kao mnogi ljudi tada, smatrala je da će se njen život samo poboljšavati kako vreme bude prolazilo.
Lisa je ostala u šoku kada joj je šef ponudio da izabere jednu od kuća koju imaju u ponudi kao svoj vlastiti dom. Sve dok bi Lisa radila u njegovoj kompaniji, ta kuća bi bila njena.
[adsenseyu1]
Nije bilo nikakvih pregovora o mesečnoj kiriji, ali je Lisa mislila da će u jednom trenutku doći do toga.
Lisa je u jednom trenutku saznala da je kompanija za koju je radila propala naglo te jednostavno prestala da postoji… Čekala je da neko dođe i pokuca na njena vrata i da joj kaže da plati ili da se odseli.
Međutim, nakon 9 godina niko nije došao, sve dok neko nije saznao da ona živi u toj kući bez ikakve mesečne naknade.
Za Lisu je odlična stvar bila da ni banke, ni sam grad u kojem je živela nisu puno marili o stvarima koje su se nalazile na tržištu i kojih je bilo jednostavno previše.
Nakon 9 godina, Lisa je odgojila svoju porodicu u toj kući, te se pobrinula za samu kuću i uredila je, bez da je platila išta za nju.
Kada je gradska uprava shvatila da je napravila grešku, odmah je stavila kuću na prodaju, a kompanija iz Singapura ju je kupila po odličnoj ceni. Za Lisu se to činilo kao kraj života u toj kući. Međutim, njena sreća je još nije napustila.
Singapurska kompanija je odlučila da Lisa može da ostane u kući, na kojoj su popravili krov, ali uz jedan uslov – da se plaća mesečna kirija.
(Virealno.com)
