Tri neuropsihologa potresli naučnu zajednicu: Slučajevi svesti posle kliničke smrti otvaraju novo poglavlje
Mogu li ljudi biti svesni i nakon što im srce prestane da kuca? Pitanje koje decenijama stoji na granici nauke i filozofije sada dobija novu težinu.
Troje renomiranih neuropsihologa – Titus Rivas, Enni Dirven i Rudolf Smit – prikupili su podatke koji bi, ukoliko se potvrde, mogli promeniti temeljna shvatanja o svesti i životu.
Njihovo višegodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 70 slučajeva osoba koje su preživele kliničku smrt. Iza svakog od tih slučajeva krije se priča koja nadilazi granice uobičajenog medicinskog znanja.
U mnogim svedočenjima, pacijenti su tvrdili da su, u trenutku kada su bili medicinski proglašeni mrtvima, i dalje postojali — odvojeni od tela, ali svesni onoga što se oko njih dešava.
Jedan od najupečatljivijih primera zabeležen je tokom operacije zamene srčanog zaliska. Tim lekara, predvođen kardiologom Rudijem, utvrdio je prestanak rada srca kod pacijenta i obavestio rodbinu.
Sve je ukazivalo na kraj. A onda — neočekivano. Na monitorima se ponovo pojavio puls, i to bez ikakvog medicinskog zahvata u tom trenutku.
Ali stvar je tu tek počela da biva neobična. Kada se pacijent povratio, uspeo je da detaljno opiše postupke lekara tokom operacije.
Navodno je čak citirao beleške jedne medicinske sestre – iako je tokom celog zahvata imao povez preko očiju. To svedočenje unelo je pometnju u ustaljene predstave o vezi između svesti i funkcije mozga.
Cela ova dokumentacija sabrana je u knjizi The Self Does Not Die, koja je brzo postala predmet interesovanja među stručnjacima širom sveta. Iako su mnogi u naučnoj zajednici i dalje oprezni prema ovakvim tvrdnjama, postoji i rastući broj onih koji pozivaju na ozbiljno i sistematsko ispitivanje ovih fenomena.
Jer jedno je jasno: Kada se pojavi više desetina gotovo identičnih svedočenja iz različitih zemalja, više nije reč o pukom slučaju.
Rivas, Dirven i Smit ne tvrde kategorički da je reč o „onom svetu“. Njihov cilj nije senzacija, već da naučna zajednica prestane da ignoriše ono što očigledno postoji — iskustva koja pacijenti donose iz, kako se čini, granice između života i smrti.
Postoji još mnogo toga što ne znamo o ljudskom umu. Možda će upravo ovakva istraživanja pokrenuti novu eru razumevanja svesti – ne kao proizvoda moždane aktivnosti, već kao nečeg što može opstati i mimo nje.
A gde će nas to odvesti, ostaje da vidimo. Nauka, ako želi da ostane iskrena prema sebi, ne bi smela da zatvara oči pred pitanjima koja ne ume odmah da objasni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
