U bombardovanju Srbije učestvovalo je 19 zemalja NATO, a uprkos što je bilo očigledno da je reč o nadmoćnom protivniku, srpska vojska je pružila zavidan otpor.
Svi su bili spremni da izvrše zadatke i niko nije rekao „ne“, rekli su za RTS komandanti Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane (RV i PVO) Dejan Vasiljević i Tiosav Janković.
Pukovnik Tiosav Janković, komandant 250. raketne brigade, jedan je od onih koji su 2. maja 1999. oborili američkog lovca F-16.
[adsenseyu1]
„Tog 2. maja smo tražili i pronašli cilj, lansirane su dve rakete. Svi indikatori su pokazivali da je reč o uspešnom gađanju, a kasnije smo od strane pretpostavljenih saznali da jedan neprijateljski avion traži pomoć i da je pao u rejonu planine Cer. Spasilački timovi NATO-a su pronašli i evakuisali svog pilota sa teritorije Srbije, a delovi oborenog aviona i danas se nalaze u našem Muzeju vazduhoplovstva“, ispričao je pukovnik Janković.
Kasnije se saznalo da je reč o pilotu Dejvidu Gofenu, komandantu eskadrona koji je danas komandant američkog Ratnog vazduhoplovstva.
Pukovnik Janković kaže da je pojava neprijateljskih vazduhoplova značila bezuslovnu obavezu da im se suprotstave bez obzira na disbalans u odnosu snaga.
„To je naših nekih pet minuta kada čovek treba da dâ sve od sebe bez obzira na sve okolnosti. Naša je bila profesionalna, patriotska, ljudska obaveza da budemo na vatrenim položajima, da pokušamo da uradimo što više i što bolje“, rekao je Janković.
Pukovnik Dejan Vasiljević, komandant 98. vazduhoplovne brigade, čija je jedinica imala najviše borbenih letova 1999. godine, kaže da su u okruženju brojčano i tehnički nadmoćnijeg neprijatelja naši piloti uspešno izvršili postavljene zadatke, a to je pre svega bila pomoć kopnenoj vojsci.
U trci sa vremenom da se zadatak izvrši i preživi, pukovnik Vasiljević ističe da su naši piloti morali da lete na ekstremno malim visinama i ekstremno velikim brzinama.
„Svi smo bili na jednom istom zadatku u veoma složenim uslovima, za vrlo kratko vreme priprema vazduhoplova, priprema naoružanja vazduhoplova, menjanje u hodu taktike upotrebe vazduhoplova koji izvode zadatak i ono što je meni ostalo u sećanju je da tada niko nije rekao ne mogu, neću, niko nije otišao na bolovanje, svi smo bili spremni, neki su hteli i više puta da idu na zadatke, jednostanvo taj duh i želja da se brani zemlja bila je jača od svega“, rekao je pukovnik Vasiljević.
(RTS,Tanjug)
