Vrlo često medicinski eksperti u raznim zemljama istupaju javno i izražavaju negodovanje i neslaganje sa merama koje se preduzimaju u njihovim državama, iznoseći pri tom niz dokazanih činjenica koje su u potpunoj suprotnosti sa merama koje se primenjuju.
Ono što se može primetiti je da se u raznim zemljama primenjuju mere povodom koronavirusa a da nemaju nikakvu logiku niti zdravstveno opravdanje.
Dr Zuharit Bakadi je specijalista za mikrobiologiju. Bio je profesor na Univerzitetu „Johanes Gutenberg“ u Majncu i šef Instituta za medicinsku mikrobiologiju i higijenu. Jedan je od najcitiranijih naučnika u nemačkoj istoriji. Evo šta on kaže:
– Bojim se da će milion infekcija novim virusom dovesti do 30 smrtnih slučajeva dnevno u narednih 100 dana. Ali, ne shvatam da 20, 30, 40 ili 100 pacijenata pozitivnih na normalne koronaviruse već umire svaki dan. Mere koje razne vlade preduzimaju protiv COVID 19 su groteskne, apsurdne i veoma opasne
[adsenseyu1]
Životni vek miliona se skraćuje. Zastrašujući uticaj na svetsku ekonomiju preti postojanju bezbroj ljudi. Posledice po medicinsku negu su duboke. Već su smanjene usluge pacijentima kojima je ona potrebna, operacije su otkazane, dnevne prakse prazne, bolničko osoblje se smanjuje. Sve će to duboko uticati na celo naše društvo. Sve ove mere vode ka samouništavanju i kolektivnom samoubistvu na osnovu jedne samo sablasne priče.
Dr Volfgang Vodarg je nemački lekar, specijalizovan za pulmologiju, političar i bivši predsedavajući Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. On je 2009. godine pozvao na istragu navodnog sukoba interesa oko reakcije EU-a na pandemiju svinjskog gripa, a sada ukazuje:
– Političare uvažavaju naučnici … naučnici koji žele da budu važni kako bi dobili novac za svoje institucije. Naučnici koji samo plivaju duž glavnog toka i žele svoj deo toga .
A ono što trenutno nedostaje je racionalan način gledanja na stvari. Trebali bismo postavljati pitanja poput: „Kako ste saznali da je ovaj virus opasan?“, „Kako je bilo pre?“, „Nismo li imali istu stvar prošle godine?“, „Da li je to uopšte nešto novo?“ To nedostaje.
Dr DŽoel Ketner, profesor nauka i hirurgije na Univerzitetu Manitoba, bivši glavni službenik za javno zdravlje provincije Manitoba i medicinski direktor Međunarodnog centra za zarazne bolesti. On naglašava:
[adsenseyu4]
Nikada nisam video nešto slično, ništa slično ni blizu. Ne govorim o pandemiji jer sam ih video 30. Viđao sam ih svake godine. Zovu se grip. Ali nikad nisam video ovu reakciju i pokušavam da razumem zašto.
Brinem o poruci javnosti, o strahu od kontakta s ljudima, o strahu od biti u istom prostoru s ljudima, rukovati se s ljudima, imati sastanke s ljudima. Brinem se za mnoge, mnoge posledice vezane za to.
U (kineskoj) provinciji Hubei, gde je dosad bilo najviše slučajeva i smrtnih slučajeva, stvarni broj prijavljenih slučajeva je 1 na 1000 ljudi, a stvarna stopa prijavljenih (smrtnih) slučajeva je 1 na 20.000. Možda bi to moglo pomoći da se stvari stave u perspektivu.
Do sada neviđeno u vojskama sveta: Ruski snajper koji obara ratni helikopter
Dr Joram Las je izraelski lekar, političar i bivši generalni direktor Ministarstva zdravlja. Radio je i kao pomoćnik dekana Medicinske škole univerziteta u Tel Avivu i tokom 1980-ih kreirao naučno zasnovanu televizijsku emisiju Tatzpit. Evo njegovog mišljenja:
– Italija je poznata po ogromnom oboljevanju od respiratornih problema, tri puta više od bilo koje druge evropske zemlje. U SAD u redovnoj sezoni od gripa umre oko 40.000 ljudi, a do sada je od koronavirusa umrlo 40-50 ljudi, od kojih je većina u staračkom domu u Kirklandu u Vašingtonu.
U svakoj zemlji više ljudi umire od redovnog gripa u poređenju s onima koji umiru od koronavirusa.
Postoji jedan dobar primer koji svi zaboravljamo: svinjski grip iz 2009. To je bio virus koji je stigao u svet iz Meksika i do danas nema vakcinacije protiv njega. Ali šta? U to vreme nije postojao Fejsbuk ili je možda još uvek bio u povojima. Koronavirus je, nasuprot tome, virus u odnosima sa javnošću. Ko misli da vlade spašavaju od virusa – nije u pravu.
[adsenseyu1]
Dr Pjetro Vernaca je švajcarski lekar specijalizovan za zarazne bolesti u kantonalnoj bolnici St. Galen i profesor zdravstvene politike. On kaže:
– Imamo pouzdane podatke iz Italije i rad epidemiologa, koji je objavljen u renomiranom naučnom časopisu ‹Sajens“, a koji je ispitivao širenje virusa u Kini. Ovo jasno daje do znanja da se oko 85 odsto svih infekcija dogodilo a da niko nije primetio infekciju. Devedeset odsto umrlih pacijenata verovatno je starije od 70 godina, a 50 odsto preko 80 godina.
U Italiji, svaka deseta osoba s dijagnozom umre, prema nalazima naučne publikacije, to je statistički – jedna od svakih 1.000 zaraženih. Svaki pojedinačni slučaj je tragičan, ali često – slično kao sa sezonom gripa – utiče na ljude koji su na kraju svog života.
Ako zatvaramo škole, sprečavamo decu da brzo postanu imuna.
Trebali bismo bolje integrisati naučne činjenice u političke odluke.
JAKOV KEDMI: Crno more ruska zamka za američku flotu – Sve će biti ZAVRŠENO ZA 15 MINUTA
Frank Ulrih Montgomeri je nemački radiolog, bivši predsednik Nemačkog lekarskog društva i zamenik predsednika Svetske medicinske organizacije (SZO). Utoliko je značajnije što naglašava:
– Nisam ljubitelj „zaključavanja“. Svako ko ovako nešto nametne mora takođe reći kada i kako će se sve dovesti u normalu. Pošto moramo pretpostaviti da će virus još dugo biti s nama, pitam se kada ćemo se vratiti u normalu? Ne možete zadržati škole i dnevne centre zatvorene do kraja godine. A proći će barem toliko vremena dok ne dobijemo vakcinu.
Italija je uvela blokadu i ima suprotan efekat. Brzo su dostigli granice svojih kapaciteta, ali nisu usporili širenje virusa unutar blokade.
Profesor Henrik Štrek je nemački istraživač HIV-a, epidemiolog i klinički ispitivač. Profesor je virologije i direktor Instituta za virologiju i istraživanje HIV-a na Univerzitetu Bon. On kaže:
– Novi patogen nije toliko opasan, čak je i manje opasan od Sars-1. Posebna stvar je što se Sars-CoV-2 replicira u predelu gornjeg grla i zbog toga je mnogo infektivniji, jer virus tako skače iz grla u grlo. Ali, to je i prednost: budući da se Sars-1 replicira u dubokim plućima, nije toliko zarazan, ali definitivno dolazi na pluća, što ga čini opasnijim.
[adsenseyu4]
Takođe morate uzeti u obzir da su smrtni slučajevi Sars-CoV-2 u Nemačkoj bili isključivo stariji ljudi. Na primer, u Hajnsbergu je umro 78-godišnji muškarac sa ranijim bolestima od oslabljenog srca i to bez učešća pluća Sars-2. Otkad je zaražen, prirodno se pojavljuje u statistici COVID 19. Ali, pitanje je da li bi ionako umro, čak i bez Sars-2.
Dr Janis Ruso et. al. član tima iz Marseja Institut Hospitalo-universitaire Méditerranée Infection, Marseille and the Institut de Recherche pour le Développement, Assistance Publique-Hôpitaux de Marseille, proveo je recenzirano istraživanje o smrtnosti od koronavirusa za vladu Francuske u okviru „Investicija za program budućnosti“. Evo njegovih reči:
– Problem SARS-CoV-2 verovatno je precenjen, jer 2,6 miliona ljudi umre od respiratornih infekcija svake godine u poređenju sa manje od 4.000 smrti od SARS- CoV-2 u trenutku pisanja.
Ova studija je uporedila stopu smrtnosti od SARS- CoV-2 u zemljama OECD (1,3%) sa stopom smrtnosti od uobičajenih koronavirusa utvrđenih kod AP-HM pacijenata (0,8%) od 1. januara 2013. do 2. marta 2020. Izvršen je Či-kvadrat test, a P-vrednost je bila 0,11 (nije značajno).
Treba napomenuti da su sistematske studije drugih koronavirusa (ali još ne za SARS- CoV -2) otkrile da je procenat asimptomatskih nosilaca jednak ili čak veći od procenta simptomatskih pacijenata. Uskoro će biti dostupni isti podaci za SARS- CoV-2, što će dodatno smanjiti relativni rizik povezan sa ovom specifičnom patologijom.
Dr Dejvid Kac je američki lekar i glavni direktor istraživačkog centra za prevenciju univerziteta u Jejlu. On ističe:
– Duboko sam zabrinut zbog toga što će socijalne, ekonomske i zdravstvene posledice ovog gotovo potpunog raspada normalnog života – škole i preduzeća su zatvoreni, okupljanja zabranjena – biti dugotrajni i štetni, verovatno teže nego direktna šteta od samog virusa. Berza će vremenom oživeti, ali mnoga preduzeća nikad neće. Nezaposlenost, osiromašenje i očaj koji će verovatno uslediti biće bičevi prvog reda za javno zdravstvo.
Majkl T. Osterholm je profesor i direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti na Univerzitetu u Minesoti, a sada ukazuje:
– Razmislite o efektu zatvaranja kancelarija, škola, saobraćajnih sistema, restorana, hotela, prodavnica, pozorišta, koncertnih dvorana, sportskih događaja i drugih prostorija u neograničenom roku, a sve svoje radnike ostavite bez posla i na javnom nivou.
Verovatni rezultat ne bi bio samo depresija, već potpuni ekonomski slom, sa bezbroj trajno izgubljenih poslova, mnogo pre nego što vakcina bude spremna ili se stekne prirodni imunitet.
Najbolja alternativa verovatno će podrazumevati puštanje onih sa malim rizikom za ozbiljne bolesti da nastave sa radom, da nastave poslovanje i proizvodnju i da upravljaju društvom, istovremeno savetujući pojedincima s višim rizikom da se zaštite fizičkim distanciranjem, sa jačanjem naših zdravstvenih kapaciteta što je agresivnije moguće.
Pomoću ovog plana borbe mogli bismo postepeno izgraditi imunitet bez uništavanja finansijske strukture na kojoj počivaju naši životi.
Dr Peter Gecše je profesor kliničkih istraživanja i analize kliničkih istraživanja na Univerzitetu u Kopenhagenu i osnivač Cochrane Medical Collaboration. Napisao je nekoliko knjiga o korupciji u oblasti medicine i moći velikih farmaceutskih kompanija. On upozorava:
– Naš glavni problem je što niko nikad neće praviti probleme zbog previše drakonskih mera. Upašće u probleme samo onaj ko uradi premalo. Dakle, naši političari i oni koji rade sa javnim zdravstvom rade mnogo više nego što bi trebalo.
Takve drakonske mere nisu primenjene tokom pandemije gripa 2009. A one se očigledno ne mogu primenjivati svake zime, što je tokom cele godine, jer je negde uvek zima. Ne možemo trajno zatvoriti ceo svet.
Ako se ispostavi da će epidemija ubrzo prestati, doći će red ljudi koji žele da preuzmu zasluge za to. I možemo biti prokleto sigurni da će se drakonske mere primeniti ponovo sledeći put.
Ali, zapamtite šalu o tigrovima.
„Zašto duvaš u rog?“ „Da tigrove držim na daljini.“
„Ali ovde nema tigrova.“
„Eto vidiš!“
(fakti.org)
