23. februara snage bezbednosti Venecuele uspešno su sprečile ulazak takozvane američke “humanitarne pomoći” u zemlju. Rezultat kojim se može “pohvaliti” samoproglašeni predsednik Huan Gvaido su tri odbegla vojnika i dva niža oficira, kojima je na kolumbijskoj strani granice Gvaido dodelio pomilovanje, iako nije jasno za šta.
Osim na kopnu, vojska zemlje je zabranila ulazak u teritorijalne vode Venecuele brodu s 250 tona takozvane “humanitarne pomoći” koja je dolazila iz Portorika. Raketna fregata “AB Almirante Brión F2” je počela da se približava brodu koji je ulazio u teritorijalne vode Venecuele, nakon čega je brod iz Portorika promenio koordinate i otplovio prema susednim Antilima.
[adsenseyu1]
Juče je Huan Gvaido otputovao u glavni grad Kolumbije, Bogotu, gde će se sresti s predstavnicima zemalja Grupe iz Lime i američkim potpredsednikom Majkom Pensom.
Pensovi savetnici su rekli da potpredsednik putuje u Bogotu u znak podrške Huanu Gvaidu nakon vikenda ispunjenog nasiljem.
Sjedinjene Države bi zbog nasilja mogle nametnuti nove sankcije Karakasu s ciljem da Madurova vlada ostane bez prihoda.
Viši američki funkcioner je u petak rekao novinarima da će Pens, ako Maduro ne pusti humanitarnu pomoć u zemlju, biti spreman da proglasi nove sankcije, i tako izvršiti dodatni pritisak na državnu naftnu kompaniju PDVSA.
“Bude li ikakvog nasilja ili ikakve negativne reakcije venecuelanskog vojnog vrha, mogle bi biti nametnute mere koje je najavio potpredsednik i druge zemlje, koje bi još više zatvorile međunarodni finansijski krug za Madura”, rekao je funckioner.
Maduro kaže da je svrha pomoći potkopavanje vlade i izračunao je da tri pošiljke pomoći koje su u kolumbijski grad Kukuta dopremljene avionima C-17 mogu pomoći samo 0,13% stanovništva Venecuele, dok vladin program CLAP svakog dana dostavlja pakete hrane za milione kojima je potrebna.
Američki i kolumbijski humanitarni funkcioneri tvrde da se radi o 3500 paketa pomoći dečje hrane i higijenskih potrepština za 20 000 ljudi. Higijenske potrepštine?! Prilično čudan izbor prioriteta za pomoć.
Što se tiče “humanitarnog” događaja u Kukuti, važno je naglasiti da je maksimalni kapacitet aviona C-17 77 500 kg, a do sada otkrivena prijavljena težina “humanitarne pomoći” je manja i Karakas sumnja da celi teret nije bio “humanitarna pomoć”.
U svakom slučaju, kada bi Sjedinjene Države htele da osiguraju pomoć kao vladina mreža CLAP, za million porodica s kombinovanim paketima hrane od 18 kg po članu porodice, USAID bi morao organizovati oko 232 leta.
Američki državni sekretar Majk Pompeo je na Tviteru objavio da će “SAD preduzeti akciju protiv onih koji se protive mirnoj obnovi demokratije u Venecueli”, prenosi agencija DPA.
Senator Mark Rubio je na Tviteru objavio fotografiju snimljenu u trenutku likvidacije libijskog vođe Gadafija, što su svi protumačili kao poruku Maduru i kakav kraj može da očekuje. Ali, ispod morbidne poruke Marka Rubia je jedan od korisnika objavio sličnu fotografiju bivšeg američkog ambasadora u Bengaziju Kristofera Stivensa, koji je snimljen polumrtav, trenutak pre nego što će ga u napadu 2012. dokrajčiti libijska islamistička policija.
U nizu poruka je Pompeo kritikovao Madura zbog blokade opozicionih pristalica koje pokušavaju da dopreme “pomoć” u Venecuelu, iako je ona doslovno mizerna i plaćena milijardama koje su američke banke zamrznule Venecueli.
“Koja vrsta bolesnog tiranina blokira hranu da je ne dobiju gladni ljudi?”, napisao je Pompeo.
Pokušaj proboja “humanitarnog konvoja” opozicije u Venecueli je dobio, za mnoge iznenađujući, uspešan odgovor i odbijen je. Predsednik Nikolas Maduro je proglasio neuspeh državnog udara. Nakon toga je opozicioni čelnik Huan Gvaido nedvosmisleno pozvao strane države da intervenišu silom. Treba li očekivati da će se borba “snaga demokratije” i njihovih kustosa protiv ustavne vlade Madura pretvoriti u oružani sukob uz učestvovanje intervencionista?
Neki analitičari su skloni verovanju da do tog scenarija može doći samo ako SAD uspeju da naoružaju opoziciju ili da uvere susedne zemlje da zarate protiv vladinih snaga, ali da SAD ne nameravaju da gube ljude i tehniku u borbi s dobro naoružanom i obučenom vojskom Venecuele.
“Pokušaj državnog udara u Venecueli nije uspeo”, izjavio je predsednik Nikolas Maduro, govoreći na skupu pristalica u subotu uveče.
Tome su prethodili sukobi na kolumbijskoj granici, gde su aktivisti venecuelanske opozicije pokušali da probiju kordon s navodnom “humanitarnom pomoći” koja je na granicu stigla iz kolumbijskog grada Kukute.
[adsenseyu4]
Venecuelanske vlasti su tvrdile da kamioni ne prevoze samo hranu, lekove i sredstva za ličnu higijenu, već i pošiljke oružja i da su u njima pripadnici američkih specijalnih snaga, kao u “trojanskom konju”.
Snage bezbednosti, koje opozicija i Vašington nisu uspeli da uvere da okrenu leđa Maduru, nisu oklevale i koristile su suzavac i gumene metke da odbiju konvoj. Na kolumbijskoj strani mosta je zapaljeno nekoliko kamiona “humanitarnog konvoja”, a ostatak je bio vraćen.
U sukobima je prema različitim izvorima ranjeno od nekoliko desetina do nekoliko stotina ljudi. Među njima je i Čileanka Nikol Kram, reporterka Redfisha, koja je čudom preživela nalet oklopnih automobila kojima su upravljala tri venecuelanska vojnika.
Maduro ima razloga da govori o pobedi nad neprijateljem. Govoreći o begu svojih protivnika u Kolumbiju rekao je: “Šta ste postigli tokom ovih 30 dana destabilizacije? Ništa!”
Iskreno, destabilizacija Venecuele traje mnogo više od 30 dana, ali ostanimo na igrokazu s “uličarskim predsednikom” Huanom Gvaidom.
Sukob na granici je Maduro nazvao “šou” dogovoren između opozicije i vlada Sjedinjenih Država i Kolumbije.
Moskva je jasno procenila ishod sukoba
“Pokušaj probijanja granice Venecuele s humanitarnom pomoći nije uspeo. Madurova vlast izgleda jača nego što se činila, a vojska je pouzdanija nego što su njeni protivnici očekivali”, izjavio je senator Aleksej Puškov, dodajući kako će Madurova snaga i dalje biti testirana.
Istovremeno su sukobi protivnicima madura dali potrebnu “sliku” o situaciji u zemlji. Rojters je u nedelju uporno izveštavao o “dva ubijena protestanta”, čak i pre nego što je Stejt Department rekao da su “naoružane bande poslate od Madura napale civile”. Naravno, naslovi svetskih medija su bili puni naslova kako je “Madurov režim spalio humanitarnu pomoć”.
U tom kontekstu je samoproglašeni “predsednik” Huan Gvaido, koji je pratio “humanitarne” kamione s kolumbijske strane granice, otvoreno zahtevao direktnu intervenciju u poslove svoje zemlje.
“Događaji me prisiljavaju da donesem odluku i zvanično ponudim međunarodnoj zajednici da na bilo koji način osigura slobodu našoj zemlji”, napisao je Gvaido na Tviteru, taj “bilo koji način” znači silom.
Kasnije je Gvaido potvrdio svoju predanost vojnom rešenju sukoba. Njegov predstavnik je službeno zatražio od Grupe iz Lime, koja uključuje 12 američkih zemalja koje su priznale Gvaida, “povećanje diplomatskog pritiska i korišćenje sile protiv diktature Nikolasa Madura”.
Te reči sadrži i izjava državnog sekretara Majka Pompea, koji je otvoreno rekao kako SAD žele promenu vlasti u Venecueli, ali i na Kubi i u Nikaragvi. Majk Pompeo je takođe zapretio da će SAD “preduzeti mere” protiv svih koji se budu mešali u “obnovu demokratije” u Venecueli.
Znači li to da treba čekati inostranu intervenciju u venecuelanskoj krizi? Moguće, ali ona neće uključivati američke snage.
Neće biti američke invazije. Američki potpredsednik Majk Pens dobro zna da bi cela latinoamerička zajednica bila protiv takve intervencije. Štaviše, početak invazije bi ujedinio ljude Venecuele, bez obzira na njihove političke stavove.
Naravno, napetost u Venecueli će se nastaviti. Prošlo je mesec dana otkako je Huan Gvaido, legitimni predsednik Narodne skupštine, izjavio da postaje šef države. Sada želi da osigura isporuku “humanitarne pomoći”, ali ona nije došla.
Ekonomska situacija Venecuele se može nazvati samo tragičnom. Činjenica je da je više od 3 milions ljudi već emigriralo iz zemlje i to se ne može skrivati. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda ukupni pad BDP-a u zemlji od 2013. iznosio je više od 50%, a nivo akumulirane godišnje inflacije je 1,7 miliona odsto u 2018. i 191,6% samo u januaru ove godine.
U takvoj situaciji Gvaido i njegove pristalice očekuju da će vladu potkopati ne pomoću sile, već raspodelom “humanitarne pomoći”, što može izgledati logično, ali je ta pomoć mizerna i nedovoljna.
Ekonomski i socijalni kolaps u toku daje Gvaidu izgovor da okrivi “Madurov režim” da je izdavao naređenja komandanta Uga Čaveza i kaže da je ova vlada “donela glad, nasilje, represiju i strah Venecueli i Nacionalnim oružanim snagama”.
Stoga, zaključuju stručnjaci, Huan Gvaido i drugi protivnici trenutnih venecuelanskih vlasti očekuju da će vlada pasti i koristeći se unutrašnjim nezadovoljstvom čekaju da Čavezovom nasledniku bude uskraćena podrška od strane siromašnih i vojske, odnosno onih o kojima su se “čavisti” uvek najviše brinuli, uključujući i samog Madura.
SAD tvrde da su spremne i za vojnu opciju, ali za sada samo retorički. Međutim, takvo “oslobađanje” bi za Gvaida bila “Pirova pobeda”, jer u Karakasu sigurno ne bi bio dobro primljen kada bi ušao na “američkim tenkovima”.
U međuvremenu je granica zemlje doslovno blindirana. Blokirana su tri mosta koja Venecuelu povezuju s Kolumbijom, a Nikolas Maduro je naredio i zatvaranje granice s Brazilom. Sudeći po izjavama vlasti i objavama nezavisnih novinara koji se javljaju iz Karakasa, u glavnom gradu vlada mir.
Sada dalji koraci zavise od odluka koje će najaviti Majk Pens u Bogoti, a sprovešće ih Grupa iz Lime i, naravno, Huan Gvaido, čije mišljenje ionako nije važno.
Poslednja vest je da će na sastanku učestvovati i čelni čovek USAID-a Mark Grin, koji za svoje “humanitarne aktiviste” namerava da traži oružanu pratnju. To bi moglo da znači da će se sledeći pokušaj proboja pretvoriti u sukob sa snagama bezbednosti Venecuele i vojnu intervenciju. Još nije navedeno ko bi trebao da obezbeđuje “humanitarni konvoj” i hoće li Kolumbija ili druge zemlje prihvatiti ovaj predlog? Madurova vlada za sada ima razloga za slavlje, ali rat nije gotov.
(logicno.com)
