Jedan od najzatvorenijih i najuticajnijih skupova savremenog sveta, okupljanje Bilderberg grupe, upravo se održava u srcu Stokholma, pod izuzetno visokim merama bezbednosti i uz potpunu medijsku tišinu.
Mesto radnje – Grand hotel, elitni objekat rezervisan danima unapred, sada je pod opsadom policije, bez ikakve zvanične agende dostupne javnosti.
Švedska policija je uključena u operaciju obezbeđenja i ne skriva da se radi o skupu visokog profila. Portparol Per Falstrem potvrđuje da je reč o događaju zatvorenog tipa, uz moguće policijske pratnje i blokade u centru grada.
Javnosti je, međutim, prepušteno da nagađa o tome ko sve prisustvuje i šta se tačno razmatra unutar zidova luksuznog hotela.
Iz kabineta švedskog premijera Ulfa Kristersona potvrđeno je da je i on pozvan. Njegova zamenica Hana Stromberg izjavila je da se radi upravo o godišnjem sastanku Bilderberg grupe, i da je prisustvo šefa vlade u domenu lične odluke, jer pozvani ne dolaze kao zvanični državni predstavnici već kao pojedinci.
Ali upravo ta distinkcija — da učesnici ne zastupaju institucije, već dolaze u ličnom svojstvu — ono je što već decenijama podgreva sumnju u pravu svrhu ovih okupljanja.
Bilderberg grupa postoji od 1954. godine, osnovana navodno s ciljem jačanja odnosa između Evrope i Sjedinjenih Država. No, ono što je počelo kao dijalog, s godinama je poprimilo obrise zatvorene elite sa ogromnim, ali neformalnim uticajem.
Prema rečima profesorke socijalne antropologije Kristine Garsten, autorke knjige o ovoj grupi, radi se o mreži sa slabim formalnim strukturama, ali snažnim uticajem. „Ne donose formalne odluke, ali oblikuju smernice buduće politike i ekonomije kroz razgovore i kontakte“, objašnjava Garsten. Drugim rečima, bez protokola, bez javnosti – ali s posledicama.
Prošlogodišnji skup u Madridu okupio je moćna imena, uključujući tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, osnivača Spotify-a Danijela Eka i švedskog magnata Markusa Valenberga. Ove godine, lista učesnika još nije zvanično objavljena, što samo podiže veo misterije.
Garsten ističe da je diskrecija svesna i ciljano negovana praksa: „Oni žele prostor za slobodnu razmenu mišljenja bez spoljnog pritiska. Ali kada nema javnih beleški, izveštaja, govora ni saopštenja – šta nam ostaje osim da nagađamo?“
A upravo to otvara prostor za tumačenja. Kritičari sve češće upozoravaju na to da ovakva okupljanja mogu imati realan efekat na globalne tokove, bez odgovornosti i bez kontrole. Nema javnog uvida u to o čemu se razgovara, ko vodi inicijative, niti kakve posledice te inicijative mogu imati na svakodnevni život ljudi širom sveta.
U javnosti su se više puta čule tvrdnje da su ključne faze globalizacije, političko oblikovanje EU, pa čak i personalne odluke u najvišim međunarodnim telima – poput izbora lidera NATO-a ili Međunarodnog monetarnog fonda – prethodno “provetravane” upravo u neformalnim okvirima Bilderberg skupa.
Zvanična linija glasi: radi se samo o razmeni mišljenja. Ali kako vreme prolazi, sve više ljudi širom sveta postavlja isto pitanje – ako je to zaista sve što se dešava, zašto onda sve mora da bude obavijeno tolikom tajnom?
U vremenu kada transparentnost postaje globalna vrednost, ovakva okupljanja sve više deluju kao relikt prošlosti. Ili možda kao tiha komanda za ono što tek dolazi.
Webtribune.rs
