Počelo je njegovim intervjuom u Banjaluci kada je tražio da se problemi Kosova i Republike Srpske rešavaju u paketu, a konačna odluka da bude likvidiran je doneta, prema svemu sudeći, nakon što je odbio akciju „Mač“ koju su osmislili američki i engleski špijuni u Beogradu.
Ta akcija je posle atentata na Đinđića prerasla u „Sablju“.
Republika danima objavljuje ekskluzivne transkripte presretnutih razgovora špijuna CIA i MI-6 u Beogradu iz kojih se jasno vidi šta se sve događalo u danima pred atentat, ali i na sam dan zločina 12. marta 2003. godine.
[adsenseyu1]
Ovo su razgovori koje je vodio tadašnji američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri i transkript onoga o čemu su pričali ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i premijer Đinđić.
Zoran je sam kriv za sve: Razgovor između Talbota i Montgomerija, vođen neposredno posle hapšenja službenika CIA Dejvida Nejbora u motelu „Šarić“ zajedno sa Momčilom Perišićem.
Čović upozoravao Đinđića, koji mu je odgovorio“Čovo, jesi li video? Pi*ke ne znaju ni da ubiju!“
Montgomeri: Dobio sam garancije od ministra Mihajlovića, Koraća, Čefe i Milovih poslanika da će se preseći afera, ali za Nejbora treba tražiti druga rešenja.
T: Da li se zna kakva je reakcija generala Krge, on je blizak sa Tomićem, ali i sa Pavkovićem. Na vojnu obaveštajnu službu nije se obratila potrebna pažnja.
M: Nejbora smo sklonili i sve je preuzeo Dejvid Blek koji je odmah naredio da se prestane sa saradnjom doušnika iz kabineta nekih ministara. Isto tako je tražio dodatne ljudske resurse kako bi se pojačala bezbednost ambasade i njenog osoblja.
T: Đinđićeva pozicija je takođe uzdrmana, jer se aferom dokazalo da mi ne biramo sredstva i načine da ostvarimo svoje ciljeve. Kakci su rezultati grupe iz „Galupa“ koja se bavi raspoloženjem javnog mnenja u Srbiji? Šta o svemu kažu gosti vaše Lin?
M: Zoran je dobro uzdrman i posle izručenja Miloševića i ovog incidenta njegova popularnost je naglo opala. Sam je kriv za sve što ga je snašlo jer je pored sebe postavio beskorisne ljude od kojih većina misli kako da se što pre obogati. S privatizacjom se stalo jer su se namnožili oni koji traže procente za sebe, pa mnogi kažu da Srbija za ministre ima „mister procente“.
T: Verovatno će predsednik Buš pozvati premijera Đinđića čim se prašina bude slegla.
Stroub Talbot je visoki službenik Stejt departmenta. U vreme nat agresije ma Srbiju, bio je zamenik američkog državnog sekretara. Jedan je od glavnih protivnika Miloševićevog režima. Zastupao je agresivnu politiku prema Balkanu, koji je smatrao područjem ruskog uticaja.
Vilijam Montgomeri je od 1996. do 1997. godine specijalni savetnik Stejt departmenta za sprovođenje mira u BiH. Bio je američki ambasador u Beogradu od 2001. do 2004. godine.
Dušan Mihajlović od 2001. do 2004. godine bio je potpredsednik Vlade Srbije zadužen za unutrašnje poslove. U odličnim je odnosima, prenosi Republika, sa Montgomerijem. Izjavljivao je da će istina o Đinđićevom ubistvu biti otkrivena tek za 50, 60 godina.
Nije ovo Južna Amerika, nije Srbija banana država: Đinđić u svom kabinetu razgovara sa Mihajlovićem, rano jutro, tri dana pred atentat
Mihajlović: Zvao me ovaj Entoni… Znaš. Kreće operacija „Mač“ i oni traže odobrenje od tebe!
Đinđić: Kakav „Mač“? Opet nešto. Da li su oni normalni? Stalno! Dosta više! Čoveče, moram da vežbam kako bih se oslobodio štaka.
M: Pa, hmm… Njihova ideja je da nas, ovaj, oslobode od balasta, političkog, mislim na radikale, socijaliste i, ovaj, Koštunicu.
Đ: A kako to oni misle? To je tek tako. Pa, nije ovo Južna Amerika. Nije ovo banana država. Kao da ja to ne bih voleo. Ali kako? Oni deluju u okviru postojećih propisa. To što oni misle da urade je čisto bezakonje! Ne može to tako! Bolje mi da se ovde pošibamo, ako treba i jedni drugima oči da povadimo, nego da se oni mešaju! Počistiti organizovani kriminal, to je ok, ovo drugo nikako! Rekao sam im da ne može više tako! Nismo mi stoka! Moraju da nas poštuju!
M: Nemoj, Zorane. Treba ih saslušati. Trebaće nam oni još. Mislim, šta je poenta.
Đ: Ej, ostavimo to za sutra. Treba razmisliti o posledicama takve akcije. Lako je pustiti narogušene žandarme da hapse i ubijaju i šta ćemo sutra? Šta će svetsko javno mnjenje reći kad sazna da se bavimo zatvaranjem političkih protivnika. Tri dana će ćutati, a četvrtog će nas odrati u medijima. Može taj njihov lan da nam se obije o glavu. Pusti to, čućemo se sutra.
M: Kako ti je zdravlje danas?
Đ: Da, da, bolje je…
M: Ovaj, ja sam mislio, znaš…
Đ: Vidi, to kako su oni zamislili, neće ići. Mi smo demokratiju uveli u Srbiju 5. oktobra. Prenesi im da ne odobravamo akciju.
M: Čekaj, nemoj da si na kraj srca. Mislim, može biti neke političke koristi iz svega toga.
Đ: Ne, ne, dosta je bilo! Prenesi im tačno ovako: Ne odobravam akciju i spreman sam da podnesem ostavku, ako se to od mene traži. Teror Žandarmerije ne dozvoljavam, nije ovo banana republika.
[adsenseyu1]
M: Dobro, pusti da to odleži još neko vreme. Sačekajmo, nešto će iskrsnuti u međuvremenu.
Đ: Ne razumeš. U vezi sa ovim ja neću promeniti mišljenje i moj aodluka je definitivna, pa svidelo se to njima ili ne. Ne zanima me! Posle Banjaluke okomili su se mene kao da sam crni đavo. Samo postavljaju neke uslove. Moraju da shvate da mi nismo Zanzibar i da ja neću dozvoliti da se o meni govori kao o čoveku koji je hapsio svoje političke protivnike.
Montgomeri: Dokle se stiglo sa pripremama? Mi čekamo početak akcije večeras. Moji kažu da je ostalo samo da Zoran odobri. Šta se dešava, je l’ dato odobrenje?
Mihajlović: Nije.
Mo: Kako nije? Šta nije u redu? Ne razumem?
Mi: Nije dato odobrenje.
Mo: Kako ti nije dato? Zoran samo treba da…
Mi: Zoran nije dao.
Mo: Ponovite. Zoran nije dao šta?
Mi: Da, ovaj… On kaže da to ne dozvoljava i da će, ako se to od njega traži, podneti ostavku. Bio je odlučan, ja sam pokušao da ga ubedim, ali nije vredelo.
Mo: Razumeo sam.
(Republika)
