U svetu medicine, gde se granica između života i smrti obično jasno povlači, postoje svedočenja koja izazivaju ozbiljna pitanja o prirodi svesti i njenoj mogućoj nezavisnosti od tela.
Slučajevi ljudi koji su bili u kliničkoj smrti i tvrdili da su svesno posmatrali događaje oko sebe postaju sve češći predmet naučnih studija i debata.
Holandski slučaj koji menja pogled na svest
Istraživači iz Holandije – neuropsiholozi Pim Rivas, Dirk Dirven i Robert Smit – analizirali su preko 70 slučajeva ljudi koji su preživeli kliničku smrt i nakon toga tvrdili da su bili svesni svega što se događalo oko njih.
Najdramatičniji među njima desio se tokom operacije zamene srčanog zaliska koju je izveo kardiolog dr Rudi. Telo pacijenta je prestalo da pokazuje bilo kakve znake života – srce je stalo, a lekari su porodici saopštili da je pacijent preminuo.
Ipak, iznenada, bez ikakve medicinske intervencije, mašina je registrovala nove otkucaje srca. Pacijent se vratio u život. Nakon buđenja, tvrdio je da se seća cele operacije – od zvukova u sali do beleški koje je medicinska sestra pravila.
Posebno je šokantno bilo to što su mu oči bile prekrivene zavojem. Ovaj slučaj je potom podrobno proučavan od strane naučnih timova širom sveta.
AWARE studija: Najšire međunarodno istraživanje
Još jedan snažan dokaz dolazi iz AWARE studije (Awareness during Resuscitation), koju je sproveo Univerzitet u Sautemptonu. U istraživanju je učestvovalo 2.060 pacijenata iz 15 bolnica u Velikoj Britaniji, SAD i Austriji.
Među onima koji su preživeli srčani zastoj, čak 40% je prijavilo neku vrstu svesnog iskustva dok su bili u stanju kliničke smrti.
Najpoznatiji slučaj iz ove studije odnosi se na muškarca koji je, bez pulsa i registrovane moždane aktivnosti, uspeo da tačno opiše tok reanimacije, zvuk aparata i reči medicinskog osoblja – sve do najsitnijih detalja. Njegova svedočenja kasnije su potvrđena i od strane lekarskog tima.
Slučaj Pam Rejnolds: Naučno potvrđena vizija „s one strane“
Još ranije, 1991. godine, Amerikanka Pam Rejnolds podvrgnuta je eksperimentalnoj operaciji mozga. Da bi se tumor uklonio, lekari su je uveli u stanje tzv. duboke hipotermije – telesna temperatura spuštena je na 10°C, srčana aktivnost obustavljena, a moždani talasi potpuno prestali. Drugim rečima, žena je bila klinički mrtva.
Ipak, po buđenju, opisala je hirurške instrumente, razgovore lekara, kao i muzički CD koji se puštao tokom operacije – sve to dok je tehnički bila bez funkcija života. Detalji su kasnije potvrđeni snimcima i medicinskim zapisima.
Šta kaže nauka? Sučeljavanje paradigmi
Jedni naučnici, skeptici, veruju da je reč o halucinacijama izazvanim smanjenim kiseonikom u mozgu ili poslednjim „ispaljivanjima“ neurona pre gašenja funkcija. Ali postoji i drugi tabor.
Dr Stuart Hameroff, anesteziolog i profesor na Univerzitetu Arizona, zajedno sa fizičarem Rogerom Penroseom, predlaže teoriju po kojoj se svest zasniva na kvantnim procesima u mikrotubulama unutar neurona.
Oni smatraju da svest nije vezana isključivo za mozak, već da može „preživeti“ fizičku smrt – makar privremeno. Sličan zaključak izneo je i doktor Lakmir Čavla sa Univerziteta Džordž Vašington, koji je registrovao neočekivano snažan nalet gama talasa u mozgu pacijenata neposredno nakon što su svi drugi znaci života prestali.
Otvorena pitanja i nova vrata nauke
Sve više lekara, fizičara i neuropsihologa sada smatra da treba redefinisati pojam smrti. Iako definitivnih odgovora još nema, mnogi zaključuju da svest možda ima složeniju prirodu nego što smo do sada verovali – i da možda ne prestaje istog trenutka kada telo stane.
Za sada, svi ovi slučajevi ostaju na granici – između nauke i filozofije, između dokumentovanog i teško objašnjivog. Ali jedno je sigurno: granica između života i smrti više nije tako čvrsta kako smo mislili. I upravo zato, pitanja o tome šta nas čeka „posle“ ostaju najdublja i najintrigantnija koja čovek može da postavi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
