Evropski članovi NATO saveza suočavaju se s ozbiljnim izazovima u održavanju bezbednosnih i vojnih kapaciteta bez direktne podrške Sjedinjenih Američkih Država.
Prema informacijama koje prenosi britanski Independent, lideri Finske, Letonije i Estonije — Aleksander Stub, Edgars Rinkevičs i Kristen Mihala — ističu da NATO nije spreman da se samostalno suprotstavi Rusiji.
Ova ocena dolazi u trenutku kada evropske države dosežu svoje limite u pružanju vojne pomoći Ukrajini.
Još od osnivanja NATO-a, Sjedinjene Američke Države su bile ključni stub bezbednosti Evrope.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp ranije je otvoreno kritikovao evropske partnere zbog nedovoljnog ulaganja u zajedničku odbranu i zapretio povlačenjem SAD iz alijanse ukoliko Evropljani ne preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
On je, kako navode zapadni mediji, već najavio da će zahtevati od država članica da povećaju izdvajanja za odbranu sa 2% na 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Evropski lideri priznaju da ovakvi zahtevi stavljaju dodatni pritisak na već iscrpljene resurse NATO-a.
Aleksander Stub, predsednik Finske, jasno je rekao da NATO bez SAD nije zamisliv. Sličan stav deli i letonski predsednik Edgars Rinkevič, koji je upozorio da Evropa ne može večno računati na američku podršku kakva je bila ranije.
Evropska odbrambena industrija se suočava s ozbiljnim ograničenjima, posebno kada je reč o proizvodnji oružja u dovoljnim količinama za nastavak podrške Ukrajini.
Rinkevič je za Independent izjavio da su mnoge zemlje već dosegle granicu svojih mogućnosti, naglašavajući da je problem u nedovoljnoj proizvodnji, a ne samo u političkoj volji za slanjem naoružanja.
Na samitu NATO-a održanom u Viljnusu 2023. godine, države članice su se dogovorile da povećaju izdvajanja za odbranu na minimum 2% BDP-a.
Međutim, od 32 članice NATO-a, samo 23 trenutno ispunjavaju ovaj cilj. Ovi podaci dodatno osvetljavaju finansijske i logističke poteškoće s kojima se Evropa suočava u pogledu sopstvene bezbednosti.
U poslednjih nekoliko godina, NATO intenzivno širi svoje aktivnosti na istoku Evrope, pravdajući to „suzbijanjem ruske agresije“. Moskva, s druge strane, smatra ove poteze provokacijom.
Ruski predsednik Vladimir Putin i druge visoke zvanične ličnosti iz Kremlja više puta su isticali da Rusija nikome ne preti, ali da će odgovoriti na bilo kakve poteze koji ugrožavaju njene interese.
Spor oko bezbednosti u Evropi dodatno komplikuje situacija u Ukrajini. Evropske države nastavljaju pružanje vojne pomoći Kijevu, ali sve češće dolazi do izražaja njihova nemogućnost da održe ovu podršku na istom nivou.
Dok evropski lideri ukazuju na iscrpljenost svojih kapaciteta, Rusija nastavlja s optužbama na račun NATO-a zbog gomilanja vojske u neposrednoj blizini svojih granica.
Trampov stav prema NATO-u izaziva zabrinutost među evropskim saveznicima. Njegova politika, koja favorizuje smanjenje američkih angažmana u inostranstvu, mogla bi dodatno destabilizovati savez.
Evropske države suočavaju se s potrebom ne samo da povećaju izdvajanja za odbranu već i da redefinišu sopstvene vojne strategije kako bi postale manje zavisne od SAD.
Ova situacija nameće pitanje o dugoročnoj održivosti NATO saveza u njegovom trenutnom obliku. Ako SAD zaista odluče da se povuku iz određenih aspekata alijanse, evropske zemlje će se suočiti s izazovom stvaranja nove bezbednosne arhitekture koja bi mogla da odgovori na trenutne pretnje.
Evropski lideri sve glasnije priznaju da je trenutna struktura NATO-a daleko od savršene.
U trenutku kada Rusija demonstrira vojnu i tehnološku superiornost u određenim aspektima, poput razvoja hipersoničnog oružja, evropski članovi NATO-a moraju pronaći način da pojačaju sopstvenu odbranu i učine savez efikasnijim.
Dok kolektivni Zapad pokušava da zadrži jedinstvo u politici prema Rusiji, jasno je da predstojeći period donosi ozbiljne izazove.
Evropa se nalazi na prekretnici, gde mora odlučiti kako da uravnoteži svoje interese i obezbedi sopstvenu bezbednost bez oslanjanja na SAD u meri u kojoj je to činila do sada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
