Priča o bezbednosnim garancijama ponovo je isplivala na površinu, ali sada sa dodatnim slojem političke napetosti koji se teško može ignorisati.
Iz Vašingtona, makar prema onome što se čuje u diplomatskim krugovima, signal je prilično jasan: Sjedinjene Države su spremne da formalizuju bezbednosne garancije za Ukrajinu – ali tek nakon što se ukrajinske snage povuku sa teritorije Donbasa.
U razgovoru za agenciju Reuters, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski otvoreno je ukazao na pritisak koji, kako kaže, dolazi iz pravca Donalda Trampa.
Nije to izrečeno u jednoj ravnoj liniji, više kao niz opaski koje se nadovezuju – pomalo oprezno, ali dovoljno jasno da se razume ton. Kako tvrdi, američki predsednik i dalje traži način da pojača pritisak na Kijev, dok paralelno razmatra širu sliku, uključujući i dešavanja na Bliskom istoku.
Tu se, zapravo, otvara još jedno pitanje koje lebdi iznad cele situacije: koliko globalne krize utiču na prioritete Vašingtona. Zelenski sugeriše da Bliski istok već sada oblikuje Trampove naredne poteze.
Nije to nova teza, ali u ovom trenutku dobija dodatnu težinu, jer se uklapa u širi obrazac američke spoljne politike koja često balansira između više kriznih tačaka istovremeno.
U istom razgovoru, Zelenski upozorava na posledice koje bi povlačenje iz Donbasa moglo imati. Prema njegovim rečima, takav potez ne bi bio samo vojno pitanje, već bi otvorio ozbiljne bezbednosne rizike – ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu.
Posebno naglašava da bi snažna odbrambena infrastruktura tog regiona ostala van kontrole Kijeva, što bi, kako kaže, promenilo ravnotežu na terenu.
S druge strane, američka strana zasad ćuti. Bela kuća nije odgovorila na upit za komentar, što dodatno podgreva spekulacije. U diplomatskim krugovima to se često tumači kao znak da pregovori ili konsultacije još traju iza zatvorenih vrata – ili da poruke tek treba da se usaglase.
I dok se javno govori o garancijama, povlačenju i pritiscima, ostaje nejasno koliko su ove pozicije zapravo čvrste, a koliko deo pregovaračke taktike. Jer u ovakvim situacijama, granica između strategije i improvizacije često nije jasno povučena. A upravo tu, između izgovorenog i prećutanog, krije se odgovor koji još nije stigao.
