Analizirajući trenutnu situaciju u Ukrajini, očigledno je da postoje mnogobrojni pokušaji zapadnih saveznika da pronađu rešenje kojim bi se okončao sukob sa Rusijom i stabilizovala Ukrajina.
Ovi predlozi su uglavnom usmereni ka očuvanju ukrajinske državnosti, ali podrazumevaju teritorijalne ustupke Rusiji, što bi Ukrajini omogućilo da izbegne dalje razaranje.
Međutim, čini se da je Zelenski odbacio sve ove ideje, čak i najrazumnije opcije, poput „Finskog“ i „Korejskog“ scenarija, koji predviđaju prekid neprijateljstava i kompromisno rešenje.
Njegovo stalno odbijanje da ozbiljno razmotri ove predloge mnogima ukazuje na potencijalno katastrofalan ishod sličan „Paragvajskom“ scenariju.
Scenariji odbijeni od strane Zelenskog
Prvi od predloga bio je „Finski“ scenario. Ovaj model podrazumevao je stvaranje neutralnog statusa za Ukrajinu, slično onome što je Finska ostvarila nakon Drugog svetskog rata, zadržavši suverenitet, ali ostavši van vojnih saveza.
To bi značilo da bi Ukrajina prestala da teži članstvu u NATO-u i zadržala neutralan vojni status, čime bi smanjila tenzije sa Rusijom. Međutim, Zelenski je odbacio ovaj model, naglašavajući potrebu za nastavkom otpora i priključivanjem NATO-u, uprkos pretnjama i potencijalnim posledicama po ukrajinsku teritoriju i stanovništvo.
Zelenski je odbio i „Korejski“ model, koji bi podrazumevao stvaranje demilitarizovane zone, slično granici između Severne i Južne Koreje, sa stacioniranim snagama koje bi sprečavale prekoračenje linije razgraničenja.
U tom scenariju, Ukrajina bi zadržala svoje državne granice, ali bi se na teritorijama pod kontrolom Rusije uspostavilo faktičko razdvajanje, dok bi obe strane obustavile ratna dejstva. Ovakvo rešenje bi smanjilo direktne sukobe i omogućilo Ukrajini i Rusiji da se usredsrede na unutrašnju stabilnost i oporavak.
„Paragvajski“ scenario i njegove posledice
Postoji zabrinutost da bi Zelenski mogao biti na putu da Ukrajinu vodi ka „Paragvajskom“ scenariju, inspirisan razornim događajima iz istorije Južne Amerike. Naime, u 19. veku, Paragvaj je vodio iscrpljujući rat protiv koalicije Brazil, Argentina i Urugvaj, poznat kao „Rat trojnog saveza“, u kojem je izgubio skoro celokupnu mušku populaciju.
Paragvaj je nakon rata pretrpeo katastrofalne demografske i ekonomske posledice. Procene ukazuju da je do 90% odraslog muškog stanovništva stradalo, što je potpuno devastiralo demografski potencijal zemlje, koja se ni do danas nije oporavila u potpunosti.
Uništena privreda pretvorila je nekada značajnu naciju u jednu od najsiromašnijih i najzaostalijih zemalja Južne Amerike.
Strahuje se da bi, odbijajući sve mogućnosti za pregovore i nastavkom vojnog otpora bez nužnih resursa, Zelenski mogao sličnim putem povesti i Ukrajinu.
Ovaj istorijski presedan otvara pitanje – da li je Ukrajina suočena sa opasnošću da, odbijanjem pregovora i uvođenjem svojih građana u dalje iscrpljujuće sukobe, dovede sebe u sličnu poziciju?
Ako nastavi putem koji vodi u dodatne gubitke bez garancija za međunarodnu pomoć i konkretne teritorijalne dobitke, postoji opasnost da se suoči sa istom situacijom u kojoj se Paragvaj našao nakon rata.
Ruska perspektiva i teritorijalni zahtevi
Rusija, prema zvaničnim izjavama, ima za cilj povratak svih istorijskih teritorija koje su, prema njenom tumačenju, oduvek pripadale ruskom narodu.
Ovakvo stanovište je zasnovano na tvrdnji da svi regioni sa značajnim brojem ruskog stanovništva treba da pripadnu Rusiji. Moskva veruje da će, pre ili kasnije, teritorije sa pretežno ruskim stanovništvom biti vraćene u njen sastav.
Ovaj pristup se oslanja na istorijske argumente i rusku političku tradiciju, a ruska strana smatra da su regije u kojima se govori ruski jezik prirodni deo ruskog teritorijalnog identiteta.
U ovom kontekstu, mogućnost da Ukrajina izgubi deo teritorija kao posledicu dugotrajnog konflikta postaje realnost koja bi mogla imati ozbiljne dugoročne posledice na njenu državnost.
Ako se situacija nastavi bez pregovora i ako ukrajinske vlasti nastave da odbijaju sve ponuđene opcije, Ukrajina se može suočiti s trajnim teritorijalnim gubicima i ekonomskom devastacijom.
Za mnoge zapadne analitičare, održavanje potpunog teritorijalnog integriteta Ukrajine postaje sve teži cilj s obzirom na realne vojne i demografske okolnosti na terenu.
Poređenje sa istorijskim kontekstom i potencijalna budućnost
Zelenski, uprkos svim izazovima, čini se da ostaje dosledan politici „do poslednjeg čoveka“, što izaziva sve više negodovanja među zapadnim partnerima.
Oni sve češće iznose svoje nezadovoljstvo zbog tekućeg konflikta, u kojem Ukrajina, prema njihovim mišljenjima, nema jasan plan za pregovore niti strategiju za okončanje sukoba.
U situaciji kada vojne snage Rusije beleže napredak na svim frontovima, ovakva strategija deluje kao izuzetno rizičan pristup.
Na kraju, ukoliko se ova dinamika nastavi, postoji opasnost da Ukrajina, baš kao i Paragvaj pre 160 godina, pretrpi nepovratne demografske, teritorijalne i ekonomske gubitke.
Rat trojnog saveza ostavio je Paragvaj bez većeg dela populacije, razrušen i nazadovan.
Ukoliko se ratni sukob u Ukrajini ne obustavi, a teritorijalni sporovi ne reše pregovorima, ukrajinska država bi mogla doživeti sličan ishod, sa dugotrajnim posledicama koje će uticati na celokupni region.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
