Nemačka dosledno brani „Severni tok 2“. Berlin polazi od toga da ovaj projekat ne protivreči amandmanima u Gasnoj direktivi (Trećem energetskom paketu Evropske unije) koji su predloženi u novembru prošle godine. Nemački partneri spremni su da svoj stav brane i na sudu.
Pomorska borba
Šef Direktorata za unutrašnje energetsko tržište Evropske komisije Klaus Diter Borhart na raspravi u Komitetu Evropskog parlamenta izjavio je da amandmani Evropske komisije na Gasnu direktivu ne zabranjuju izgradnju „bilo kakvih gasovoda, uključujući ’Severni tok 2’“.
[adsenseyu1]
Ovaj projekat podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, kroz Baltičko more, u Nemačku.
Izgradnja počinje ovog leta, a biće završena 2019. godine. Nova maršruta tranzita plavog goriva biće paralelna s postojećim cevovodom „Severni tok“.
Projektu se snažno suprotstavljaju Sjedinjene Američke Države. U martu 2016. godine Mađarska, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Češka, Estonija i Litvanija zajedno su istupile protiv novog gasovoda. Na njihov zahtev pojavili su se amandmani u Gasnoj direktivi kojima nije zadovoljan Berlin.
Pozicija koju je izneo Borhart na raspravi u Evropskom parlamentu zasnovana je na zaključcima nemačkih pravnika koji su dali procenu ovog skandaloznog dokumenta. Oni su amandmane na Gasnu direktivu nazvali „neprihvatljivim i s tačke gledišta evropskog, i s tačke gledišta međunarodnog prava“.
Predložene izmene stvaraju pretpostavke za to da Brisel dobije ekskluzivno punomoćje da reguliše unutrašnje tržište energenata. Ranije je oblast međuvladinih sporazuma bila u kompetenciji pojedinačnih zemalja Evropske unije, navedeno je u zaključku.
Glavno je to što su eksperti zaključili da amandmani ne mogu da važe za „Severni tok 2“, pošto je investiciona odluka o projektu usvojena znatno ranije, a finansiranje je već počelo. Zakon, kao što je poznato, ne može da važi retroaktivno.
Evropljani, međutim, ponekad menjaju pravila tokom same igre kako bi poboljšali željeni rezultat. Krajem novembra prošle godine, parlament Danske je usvojio zakon koji omogućava vladi da dozvoljava ili zabranjuje izgradnju cevovoda koji prolaze kroz danske teritorijalne vode bez bilo kakvih objašnjenja, vodeći se interesima nacionalne bezbednosti i spoljne politike.
Generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov podseća da je Danska promenila nacionalno zakonodavstvo pošto je dobila zahtev da odobri da cevi „Severnog toka 2“ budu provučene u blizini ostrva Bornholm.
Očigledno je da su Danci to učinili samo da bi dobili neke pravne osnove za zabranu projekta „Gasproma“. Pre toga je Kopenhagen imao samo jedan formalni povod da se buni protiv gasovoda — da je on, navodno, opasnost po ekološku bezbednost regiona.
Evropska komisija takođe pokušava da provuče amandmane u Gasnu direktivu retroaktivno, navodi saradnik pravničke firme „Hrenov i partneri“ Aleksandar Kostin. Ovaj dokument povezuje izgradnju „Severnog toka 2“ s nizom uslova koje treba da ispuni „Gasprom“.
[adsenseyu1]
Među osnovnim zahtevima je nediskriminaciono formiranje cena za isporučivanje goriva, da pristup cevovodu imaju treće strane, da se razdvoje delatnosti prodaje i transporta gasa.
„Ovakve otežavajuće okolnosti smanjuju ekonomsku svrsishodnost projekta. To može da posluži kao osnova za pokretanje parnica pred državnim sudovima, kao i pred međunarodnom komercijalnom arbitražom“, smatra Kostin.
Jedna od varijanti za odbranu interesa evropskih kompanija koje učestvuju u projektu može biti obraćanje Sudu Evropske unije. U Sporazumu o funkcionisanju Evropske unije utvrđeno je da pravo da podnesu tužbu imaju fizička i pravna lica, čija je prava i zakonite interese narušila Evropska komisija.
Izvršni direktor „Nord strim 2“ Matijas Varnig ovih dana je potvrdio spremnost da se obrati sudu. Prema njegovim rečima, u projekat je već investirano pet milijardi evra. Finansiranje je bilo strogo u skladu sa zahtevima važećeg zakonodavstva. „Ako Evropska unija promeni pravila na štetu kompanija, postavićemo pitanje o kompenzaciji“, upozorio je Varnig.
Nemački saveznik
U borbi za „Severni tok 2“ Berlin je glavni saveznik Moskve. Podrška je obezbeđena na najvišem nivou. Nemačka kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice, nakon sastanka s poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim, ponovo izjavila da je to za Nemačku isključivo ekonomski projekat koji ne predstavlja opasnost za diversifikaciju isporuka energetskih resursa Evropi.
Moravjecki je izneo suprotno mišljenje, što je razumljivo s obzirom na to da Poljska planira da do 2022. godine izgradi sopstveni gasovod „Baltik pajp“. Problem je u tome što inostranim investitorima poljski projekat nije interesantan. Evropska komisija, koja je ranije obećala 300 miliona evra, nedavno je smanjila finansijska sredstva više od deset puta.
Varšava teško može da računa na podršku Berlina. Stvar je u tome što Nemci imaju više interesa za „Severni tok 2“. Nakon uvođenja ovog gasovoda u eksploataciju, Nemačka će moći direktno iz Rusije da dobija do 110 milijardi kubika gasa godišnje.
Znatne količine gasa će se isporučivati susednim zemljama, a Nemačka će se kroz godinu i po pretvoriti u najveći gasni čvor EU. Jedina prepreka je Treći energetski paket EU.
