Brutalna slika koja se probija kroz sve izjave evropskih lidera i diplomatske manevre jeste da Vladimir Putin, kako britanski Telegraf piše, sada stoji u poziciji onoga ko postavlja uslove.
Dok se u Briselu nižu ogorčene reakcije Kaje Kalas i crtaju alternativni mirovni planovi, u praksi se sve svodi na jednu jednostavnu stvar: Glas koji odlučuje je Putinov.
To u svojoj analizi objašnjava i autor Telegrafa Oven Metjus, uz konstataciju da evropska buka ne menja osnovnu činjenicu da ruske snage dnevno pomeraju linije na terenu, a dalekometni udari sistematski pogađaju ukrajinsku električnu mrežu.
U isto vreme, pregovori koje je izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof vodio u Kremlju već su ocenjeni kao aranžman koji će, kako piše britanski list, nagraditi rusku borbu, promeniti granice Ukrajine i otvoriti pitanje njenog suvereniteta.
Ali uprkos tome, dodaje se u tekstu, to je jedini okvir na koji Putin uopšte može pristati. Jedini način da mu se nametnu drugačiji uslovi bio bi da se Rusija potisne, a Ukrajina uprkos ogromnoj žrtvi, potkrepljenoj stotinama milijardi evra pomoći iz Evrope i Amerike, nije uspela da dođe do te tačke.
Od februara, administracija Donalda Trampa otvoreno govori da produžavanje sukoba nema nikakvog smisla, dok Evropa, uprkos pozivima mladim Ukrajincima da se bore i ginu za sigurnost kontinenta, istovremeno odbija da do kraja sankcioniše rusku energiju.
Paradoks je očigledan, jer je od početka sukoba EU Kremlju platila više od 220 milijardi evra za naftu i gas. Zato mnogi Ukrajinci sve to doživljavaju kao mučno licemerje, što Metjus i posebno naglašava.
U takvoj atmosferi, Kremlj ponovo objavljuje da su njegove snage zauzele strateške visine Pokrovska u Donbasu, dok se u Kijevu odvija potpuno drugačiji prizor.
Tamošnji tužioci pretražuju kuće najbližih saradnika Vladimira Zelenskog, uključujući i Andrija Jermaka, njegovu desnu ruku, čoveka koji se u praksi ponaša kao zamenik predsednika. Optužbe koje se pominju odnose se na krađu novca iz projekata gradnje odbrambenih objekata, što je otvorilo još jedan front unutar same ukrajinske vlasti.
Uz sve to, Ukrajina ulazi u finansijski zid: Deficit prelazi 50 milijardi evra. Pokušaji Kaje Kalas da početkom godine prikupi dodatnih 40 milijardi direktno od članica EU propali su, dok su evropske vlade nedavno odbile da odobre zajam za reparacije koji bi omogućio aktiviranje oko 140 milijardi evra ruske zamrznute imovine u Belgiji. U takvim okolnostima, kako piše britanski list, Zelenskom ponestaju kredibilitet, novac i ljudi.
U nastavku analize Metjus skreće pažnju na još jednu bitnu stvar: Evropa kaže da se protivi Putinovom mirovnom planu, ali istovremeno nema realnu alternativu. Nema dovoljno novca, nema dovoljno zaliha i nema jasnu strategiju.
Verovanje da će se ruska ekonomija urušiti pod pritiskom sankcija ili ukrajinskih udara na rafinerije, terminale i tankere opisuje se kao magično razmišljanje. Rusija trpi, svakako, jer trećinu državnog budžeta usmerava na ono što i dalje naziva specijalnom vojnom operacijom, ali trpi u okviru svojih velikih kapaciteta.
U jednom trenutku tekst naglo menja pravac i suočava čitaoca s najtežim brojkama: Broj ruskih gubitaka prelazi milion. Ali odmah zatim dolazi ono što se u Kijevu gotovo nikada javno ne pominje. Prema Telegrafu, ukrajinski gubici su toliko šokantni da su te brojke proglašene strogo čuvanom državnom tajnom.
I dok se ta ravnoteža bola i iscrpljenosti povlači preko čitavog regiona, autor podvlači rečenicu koja sve sabira u jednu tačku: U dugom nadmetanju iscrpljivanja, vreme radi za većeg i bogatijeg protivnika.
Sve ostalo, sugeriše Metjus, biće samo pokušaj da se realnost sporijim tempom prihvati. A u svetu gde se karte preslažu iz nedelje u nedelju, sam kraj deluje kao da će zavisiti od mnogo više od mirovnih planova koji se crtaju daleko od linije gde se ta realnost svakodnevno potvrđuje.
Webtribune.rs
