[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Američka svemirska agencija, koja koristi satelite postavljene u orbiti planete Zemlje kako bi nadgledala klimatske promene, otkrila je da se ledeni omotač topi, ali ne zbog razloga koji smo do sada znali.
Po prvi put agencija je dobila konkretne podatke o seriji temperaturnih promena na ledenom omotaču- drugom po veličini posle Antarktika – i otkrila da je središte omotača za desetak stepeni toplije od površine.
Ledeni omotač Grenlanda obuhvata površinu od oko 2.000×1.000 kilometara.
Naučnici smatraju alarmantnim topljenje baze ledenog omotača i istanjivanje samog ledenog omotača kojim na površinu izbija kameni temelj koji se nalazi ispod leda.
Istovremeno naučnici tvrde da je uzrok topljenja leda upravo temperatura kamene podloge koja se nalazi ispod ledenog omotača.
To znači da se ledeni pojas Grenlanda topi iznutra što bi se dogodilo svakako i da topljenje nije posledica globalnog zagrevanja.
[adsenseyu4]
Predstavnici NASA-e kažu: „Grenland je ledeni omotač koji prekriva kamenu podlogu i time je štiti od niske temperature na površini, tako da je donji sloj leda topliji nego površinski, a led sa dna se sve više zagreva toplotom iz Zemljine kore.“
„Znamo da Grenland leži na mokrom i klizavom terenu i da se ispod njega nalazi temelj od koga zavisi kako će topljenje leda teći u budućnosti, ali naučnici imaju veoma malo direktnog uvida u termičke uslove ispod ledenog pokrivača, na osnovu dvadesetak manjih bušotina koje su dostigle dno.“
„Najnovija studija zasnovana na sintezi nekoliko različitih metoda izučavanja ledenog pokrivača Grenlanda temelji se na značaju temperaturnih uslova kamenite podloge ispod leda od koje zavisi da li će se led tiopiti ili ne i to je dovelo do identifikacije zamrznutih i odmrznuutih delova preko celog ledenog pokrivača i izrade prve mape tih oblasti.“
Ovi podaci ne znače da NASA isključuje strah od globalnog zagrevanja, jer će ono ubrzati proces topljenja leda.
NASA će koristiti mapu otopljenih oblasti u cilju boljeg predviđanja kako će globalno zagrevanje delovati na brzinu topljenja ledenog pokrivača.
[adsenseyu1]
Džo MekGregor, autor studije iz oblasti glaceologije a predstavnik NASA-e iz Merilenda, kaže: „Veoma smo zainteresovani za kretanje ledenog pokrivača i posmatraćemo kako će se ono odvijati u budućnosti.“
„Ako je tačka topljenja leda na samom dnu onda to utiče na količinu vode u tečnom stanju po kojoj će ledeni pokrivač da klizi i da se kreće brže a to pokazati i na koji način će klimatske promene uticati na ledeni pojas.“
U studiji objavljenoj u časopisu geofizičkih istraživanja „Zemljina površina“, MekGregorov tim je kombinovao četiri različita pristupa istraživanju bazalnog termalnog stanja.
Prvo su ispitivali rezultate sa osam kompjuterskih modela ledenog omotača koji predviđaju temperature na dnu.
Zatim su izučavali slojeve od kojih se sastoji sam ledeni omotač a koje su detektovali radari NASA- inog aviona i koji ukazuju na mesta gde se led najbrže topi.
Treće, posmatrali su gde površinska brzina kretanja leda, izmerena satelitima, prevazilazi „ograničenje brzine“, maksimalno ubrzanje na kom bi se led i dalje kretao ali ostao zamrznut.
Na kraju, proučavali su slike sa spektroradiometara umerene rezolucije sa NASA-inih satelita, tražeći neravan teren koji obično ukazuje na to da led klizi preko zamrznute podloge.
MekGregor je rekao: „Svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i mane i nije dovoljno razmotriti samo jednu od njih. Njihovom kombinacijom, proizveli smo prvu veliku procenu bazalnog tremalnog stanja na Grenlandu.“
Za svaku metodu, tim je tražio oblasti za koje tehnika sa sigurnošću potvrđuje da je ledeni omotač Grenlanda zamrznut.
Zatim su tražili mesta gde su se rezultati metoda poklapali i označili te oblasti kao verovatno zamrznute.
Zone u kojima nije dovoljno podataka ili gde se metode nisu poklapale, označene su kao nesigurne.
Sintezom ovih podataka, MekGregor i njegove kolege su utvrdili da je omotač najverovatnije zamrznut ispod jugozapadnog i severoistočnog ledenog bloka, dok je sigurno zamrznut u unutrašnjosti i zapadno od centra.
Što se tiče trećine ledenog pokrivača Grenlanda, nema dovoljno podataka da bi se utvrdilo njegovo bazalno termalno stanje.
MekGregor takođe navodi da im je ostalo malo do pune procene termalnog stanja dna pokrivača Grenlanda.
Rekao je: „Nazivam to pinjatom jer je to prva procena koju će sigurno pobiti druge grupe sa unapređenim tehnikama i novijim podacima. Međutim, naši napori su značajni jer nije bilo puno ovakvih studija pre nas.“
Ipak, zvanično mišljenje ostaje da do klimatskih promena dolazi sve više svake godine zbog otapanja leda za vreme visokih temperatura.
U julu 2012.godine veliki komad leda se odlomio od glečera Peterman na severnom Grenlandu.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
