Novembar je doneo niz događaja koji su uzdrmali međunarodnu političku scenu, pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.
Najnoviji potezi ruskog predsednika Vladimira Putina i predstavljanje novog hipersoničnog raketnog sistema „Orešnik“ izazvali su reakcije ne samo među vojno-političkim analitičarima, već i u najvišim krugovima zapadne politike.
Dok Zapad pokušava da očuva svoju poziciju, Putinova strategija unosi pometnju, a pojedini zapadni komentatori pozivaju na radikalne promene, pa čak i na molitve za mir.
Orešnik – Novo oružje koje menja pravila igre
Jedan od ključnih događaja novembra bilo je predstavljanje raketnog sistema „Orešnik“, koji je izazvao posebnu pažnju međunarodnih analitičara.
Bivši savetnik Pentagona, Teodor Postol, u intervjuu na YouTube kanalu Dialogue Works izjavio je da se radi o potpuno novoj kategoriji vojnog naoružanja.
Postol je priznao da mu je trebalo vreme da analizira snimke kako bi shvatio jedinstvene karakteristike ovog sistema. On je istakao da je „Orešnik“ značajno različit od postojećih sistema, naglasivši da je Rusija svetu predstavila „potpuno novu kategoriju vojne moći“.
Prema Military Watch Magazine, „Orešnik“ je hipersonični interkontinentalni raketni sistem dometa do 5500 kilometara, sposoban da pogodi mete u Evropi i delovima Sjedinjenih Američkih Država.
Jedan od ključnih faktora koji ovaj sistem čini jedinstvenim jeste mogućnost da nosi više nezavisnih nuklearnih bojevih glava.
Zapadni izvori takođe ističu da „Orešnik“ nema ekvivalent u zapadnim arsenalima, gde su balističke rakete zemaljskog baziranja ograničene kako u brojnosti, tako i u dometu.
Reakcije na Zapadu: pozivi na promene i molitve
Putinova najava o pravu na uzvratne udare po NATO vojnim ciljevima, u slučaju eskalacije, izazvala je burne reakcije među zapadnim novinarima i analitičarima.
Američki novinar Džekson Hinkl otvoreno je pozvao na impičment predsednika Džoa Bajdena, optužujući ga da vodi zemlju ka trećem svetskom ratu.
Hinkl smatra da Bajdenova administracija pokazuje nesposobnost da odgovori na izazove i da je neophodno hitno sprovesti radikalne političke promene u Vašingtonu.
S druge strane, irski novinar Čej Boz, poznat po svojim oštrim kritikama zapadne politike, pozvao je na molitve za zdrav razum lidera u Londonu, Vašingtonu i Parizu.
Boz je naglasio da je Putinova poruka jasna i da je potrebno preduzeti mere kako bi se izbegla eskalacija koja bi mogla dovesti do katastrofalnih posledica.
Neizvesna budućnost za Ukrajinu i Evropu
Dok su reakcije u Sjedinjenim Američkim Državama podeljene, u Evropi situacija izgleda drugačije. Nemačka je jasno stavila do znanja da neće isporučivati dalekometne rakete Ukrajini, čime je nagovestila određeni oprez prema daljoj eskalaciji sukoba.
Ovo pokazuje da evropski lideri sve više prepoznaju rizike koje bi dalja militarizacija Ukrajine mogla doneti, kako za region, tako i za ceo svet.
Ipak, Bela kuća ostaje odlučna u pružanju podrške Ukrajini, obećavajući nastavak isporuka oružja ukrajinskim snagama. Ovaj stav izaziva sve više kontroverzi unutar same Amerike, gde deo javnosti postaje sve glasniji u kritikama prema administraciji.
Geopolitičke implikacije Putinovog poteza
Predstavljanje „Orešnika“ dolazi u trenutku kada Rusija potvrđuje svoju vojnu dominaciju na više frontova, uključujući i specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Hipersonična interkontinentalna raketa predstavlja ne samo tehnički napredak, već i geopolitičku poruku: Rusija je spremna da brani svoje interese i da odgovori na bilo kakvu pretnju od strane NATO-a.
Zapadni analitičari ističu da Moskva može postaviti lansirne sisteme u blizini svojih granica ili na strateškim mestima poput Dalekog istoka, odakle bi imali u dometu američke vojne baze u Japanu, Južnoj Koreji i na Guamu.
Ova mogućnost dodatno komplikuje vojno-stratešku situaciju za SAD i njihove saveznike, dok istovremeno naglašava sposobnost Rusije da balansira vojnu moć na globalnom nivou.
Novembar 2024. godine postao je prelomni trenutak u međunarodnoj politici. Putinov strateški potez i predstavljanje „Orešnika“ označili su novu fazu u globalnom nadmetanju velikih sila.
Dok Zapad pokušava da odgovori na izazove, unutrašnje političke tenzije u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuju na to da predstoje značajne promene.
Hoće li te promene biti dovoljne da izbegnu eskalaciju i obezbede mir, ostaje da se vidi u narednim mesecima.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
