Kriza u Donbasu se pogoršava bez obzira na nedavno ubistvo Aleksandra Zaharčenka, lidera Donjecke Narodne Republike. Da li Moskva ima ikakve crvene linije koje niko ne može preći u ovom projektu?
Dve verzije Zaharčenkovog ubistva
Aleksandar Zaharčenko je ubijen 31. avgusta kada je se eksplozija probila kroz “Separatist Cafe“ u centru Donjecka. Tokom atentata, jedan Zaharčenkov pripadnih obezbeđenja je takođe ubijen, a nekoliko drugih je ozbiljno povređeno, uključujući Zaharčenkovu “desnu ruku,“ ministra prihoda i poreza, Aleksandra Timofejeva.
[adsenseyu1]
Zaharčenko je ovaj kafić koristio za svoje redovne sastanke. Za sada postoje dve glavne verzije ubistva. U Donjecku se veruje da su ukrajinske specijalne službe počinile ovaj zločin. Snage bezbednosti u Donjecku su zadržale nekoliko osumnjičenih – oni su “ukrajinski saboteri i njihovi saučesnici.“ Jedan od pripadnika Zaharčenkovog obezbeđenja je takođe osumnjičen, jer je uspeo da pobegne sa mesta zločina.
Takođe se veruje je Zaharčenko mogao biti ubijen od strane nekoga iz njegovog tima. “Ako je brzo presretanje vlasti bilo pripremljeno u korist Dmitrija Trapeznikova (on je postavljen za vršioca dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike), onda je teroristički napad bio jedina opcija za “ustavno rešenje problema.“ Prema izveštajima kanala Nezygar Telegram, vlasti Donjecke Narodne Republike su sprovodile čišćenje Ministarstva unutrašnjih poslova i nekoliko vojnih divizija izvan Zaharčenkove kontrole.
Vredi napomenuti da je Dmitrij Trapeznikov bivši menadžer i kustos fan pokreta Šaktrar fudbalskog kluba, koji je u vlasništvu milijardera Rinata Ahmetova. On je takođe imao vodeće pozicije u poslovnim strukturama kao što su Baustandart LLC, Billiardai LLC, Blagosvit Charitable Foundation.
Mihail Pogrebinski, direktor Kijevskog centra za politička istraživanja i konflikte, rekao je za Pravda.Ru da su obe gore navede verzije moguće. Kafić, gde je Zaharčenko ubijen, je bio veoma dobro obezbeđen. Stoga, to podiže ideju da je neko od najbližih Zaharčenkovih saradnika bio umešan u ubistvo. “Nekome je plaćeno mnogo novca, potrebno je znati ko je platio, ali narovano, biće teško naći platioca,“ rekao je politikolog.
Odmah nakon ove tragedije, ruski predsednik Vladimir Putin je uputio pismo saučešća lokalnim stanovnicima. Putin je napisao da teroristi neće moći ljude iz Donbasa da bace na kolena. “Rusija će uvek biti uz vas,“ rekao je Putin. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da “Norman format“ sastanak za sada nije bio u planu.
[adsenseyu1]
Zašto Donbas neće ići u Rusiju
U međuvremenu, ljudi su postavili portrete Aleksandra Zaharčenka i bivšeg narodnog umetnika Rusije Josifa Kobzona u ruskoj ambasadi u Kijevu. Njihovi portreti su precrtani crvenim mastilom. Tu je bio i delimičan portret Vladimira Putina.
Postoje li crvene linije, gde strpljene Moskve stiže do kraja? Da li Rusija pokušava da ne eskalira sukob zbog napetih odnosa sa Zapadom? Ako postoji takva linija, želeli bismo da razumemo gde ona ide. Situacija postaje sve opasnija, bez obzira na to ko je ubio Zaharčenka – da li Kijev ili izdajice i neprijatelji negovog tima.
Prema rečima Mihaila Pogrebinskog, Moskva nije zainteresovana za priznavanje statusa otcepljenih republika u formi koja bi upropastila Minski proces. “Čak i ako su sporazumi u ćorsokaku, Putin ne želi da bude taj koji će započeti proces njihovog uništavanja. Moskva ne želi da Ukrajina postane otvoreno neprijateljska država,“ rekao je ovaj politikolog. “Ako Donjecka i Luganska republika postanu deo Rusije, poput Krima, niko neće zaštiti preostali ruski deo Ukrajine – Odesu, Harkov i druge regione. Kijev pokriva bande ukrajinskih nacionalista, tako da će se mnogi ljudi naći u velikoj nevolji i niko neće moći da ih zaštiti,“ rekao je Mihail Pogrebinski.
“Ako Donbas ode u Rusiju, ostatak Ukrajine će krenuti ka NATO-u i rasporediti NATO baze na svojoj teritoriji. Ako Donbas ostane deo Ukrajine, to će pokazati uticaj na politiku države, a Ukrajina će zadržati svoj neutralni status, makar u izvesnoj meri. Sa stanovništvo i do pet miliona ljudi, stanovnici Donbasa će imati veliku frakciju u parlamentu,“ rekao je stručnjak.
“Mnogima u otcepljenom regionu se možda neće dopasti stav Rusije po tom pitanju. Ti ljudi Rusiju smatraju svojim domom, ali postoji velika politika koju ruski predsednik ne može ignorisati,“ zaključio je stručnjak.
Webtribune.rs
