Donald Tramp je ponovo u centru pažnje zbog kontroverznih izjava koje su pokrenule rasprave o mogućnosti proširenja teritorijalnih granica SAD-a.
Njegovi predlozi o prisvajanju Grenlanda, pridruživanju Kanade kao 51. države, povratku kontrole nad Panamskim kanalom i preimenovanju Meksičkog zaliva u Američki zaliv izazvali su široku debatu kako u međunarodnim krugovima, tako i u javnosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Trampove izjave i potezi suprotstavljeni su geopolitičkim interesima drugih država i pravima suverenih teritorija, dok stručnjaci analiziraju potencijalne posledice ove neočekivane strategije.
Razgovori o Grenlandu nisu novina u Trampovom političkom diskursu. Još tokom prvog predsedničkog mandata, Tramp je nagoveštavao zainteresovanost za kupovinu Grenlanda, što je tada naišlo na snažno odbijanje danske vlade.
Grenland je autonomni region Danske, strateški značajan zbog prirodnih resursa, poput nafte, gasa i minerala, kao i vojnog položaja na Arktiku.
Nakon ponovnog izbora, Tramp je oživeo ovu ideju, ali sada uz podršku pojedinih američkih političara. Aleksandar Grej, bivši zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost, tvrdio je u članku za The Wall Street Journal da bi SAD trebalo da osiguraju veću kontrolu nad Grenlandom kako bi se suprotstavile uticaju Rusije i Kine na Arktiku.
Grej nije predložio direktnu aneksiju, već proširenje vojne prisutnosti, ističući da bi nezavisnost Grenlanda bez američke zaštite mogla ugroziti bezbednost Zapada.
Sam Tramp je otišao korak dalje, ističući da je „apsolutno neophodno“ da SAD kontrolišu Grenland radi globalne bezbednosti. Njegove izjave izazvale su burne reakcije u Danskoj i Grenlandu.
Grenlandski premijer Mute Egede odbacio je ideju prodaje, dok je Danska povećala ulaganja u arktičku odbranu i modernizaciju vojne infrastrukture u regionu.
Ova pitanja dodatno su intenzivirala razgovore o mogućoj nezavisnosti Grenlanda, što bi moglo otvoriti novo poglavlje u arktičkoj geopolitici.
Još provokativnija je Trampova sugestija o pridruživanju Kanade Sjedinjenim Državama. Tramp je tokom pregovora o carinskim tarifama kanadskog premijera Džastina Trudoa nazvao „guvernerom Kanade“ i nastavio da sugeriše ekonomske i bezbednosne benefite za Kanadu ukoliko postane deo SAD-a. Predložio je značajno smanjenje poreza, podsticanje poslovnog razvoja i veću vojnu zaštitu.
Kanadski zvaničnici odbacili su ove ideje kao šalu, ali su se našli u delikatnoj situaciji zbog unutrašnjih političkih kriza.
Ostavka Trudoa sa pozicije lidera Liberalne partije dodatno je podstakla spekulacije. Međutim, kanadska vlada je jasno stavila do znanja da nema nikakve šanse za ujedinjenje sa SAD-om.
Ova tema otvorila je rasprave o bilateralnim odnosima i trgovinskim sporazumima, ali su analitičari ocenili da Trampova izjava ima više propagandni nego stvarni karakter.
Pitanje Panamskog kanala dodatno je zakomplikovalo odnose SAD-a i Latinske Amerike. Tramp je istakao da je trenutni aranžman ekonomski nepravedan prema SAD-u, budući da Panama ubire značajne prihode od kanala, dok američki kapital i dalje finansira njegovu infrastrukturu.
Takođe je izrazio zabrinutost zbog kineske ekonomske aktivnosti u Panami, nazivajući to pretnjom američkoj bezbednosti.
Predlog o povratku kontrole nad kanalom izazvao je burne reakcije u Panami. Predsednik Hose Raul Mulino i ministar spoljnih poslova Havijer Martinez-Ača Vaskez odbacili su ideju, naglašavajući suverenitet Paname.
Trampov potez je ocenjen kao pokušaj pritiska radi postizanja povoljnijih ekonomskih uslova za SAD.
Trampove izjave o Grenlandu, Kanadi i Panami su deo šire strategije. Prema analitičarima, cilj nije direktno prisvajanje teritorija, već pritisak na ove zemlje radi postizanja povlastica za američke interese.
Politikolog Aleksej Naumov ukazuje da Trampov pristup podseća na strategiju „maksimalnog podizanja uloga“ radi postizanja što boljih pregovaračkih pozicija.
Ova taktika naglašava američku vojnu i ekonomsku moć, ali takođe odražava kompleksnu dinamiku globalnih odnosa. Tramp nastoji da obezbedi benefite za SAD bez direktnog uključivanja u vojne sukobe, koristeći retoriku kako bi postigao ciljeve.
Trampove izjave o proširenju teritorija SAD-a možda deluju kao populistička retorika, ali reflektuju dublje strateške interese SAD-a u savremenoj geopolitici.
Iako su reakcije iz Grenlanda, Kanade i Paname bile odlučne, ove inicijative otvaraju pitanja o globalnoj ulozi Amerike i budućnosti međunarodnih odnosa.
Tramp, poznat po nekonvencionalnom stilu, nastavlja da koristi provokacije kao alat za postizanje političkih i ekonomskih ciljeva, ostavljajući svet da nagađa o sledećem potezu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
