Putinovo ćutanje u kontekstu pregovora o Ukrajini izaziva različite spekulacije među analitičarima i političkim posmatračima. Dok Donald Tramp svakodnevno daje izjave o budućnosti Ukrajine, ruski predsednik ostaje suzdržan.
Međutim, to ne znači da je pasivan – naprotiv, njegova strategija nepredvidivosti ostaje glavni faktor u geopolitičkoj igri. Kako objašnjava veteran KGB-a, koji je godinama bio deo specijalnih službi i prati trenutnu situaciju, Putinovo ćutanje je u stvari deo šire taktike.
Prema ovom sagovorniku, Putinov stil vođenja politike razlikuje se od Trampovog. Dok bivši američki predsednik koristi glasne izjave kao pregovarački alat, ruski lider deluje kroz konkretne akcije i realne garancije.
Stoga je njegova tišina delimično rezultat čekanja na prve korake Trampove administracije pre nego što Moskva zauzme jasan stav.
Upravo u tome leži razlog zašto su zapadni lideri često nesigurni u proceni Putinovih namera. Čak i zapadne obaveštajne službe, uprkos velikim budžetima i tehničkim mogućnostima, često ostaju u mraku kada je reč o ruskim potezima.
Putin nije lider koji pravi impulsivne odluke pod pritiskom medija ili javnosti. On analizira, posmatra i bira savršen trenutak za odgovor.
Jedna od ključnih tema u analizi pregovora jeste i pitanje grešaka iz prošlosti, posebno u vezi sa drugim Minskim sporazumom.
Sam Putin je više puta isticao da je Rusija bila obmanuta – Ukrajina nije povukla teško naoružanje niti je prekinula napade na Donjeck i Lugansk, dok je Kolektivni Zapad koristio taj period za jačanje ukrajinske vojske. Ipak, sagovornik ističe da „Minsk-2“ nije bio greška iz ruskog ugla.
Naprotiv, dok je Ukrajina koristila vreme da se naoruža, i Rusija je radila isto. Prva godina specijalne vojne operacije pokazala je koliko je vremena bilo potrebno da se ruska vojska prilagodi modernom ratovanju i izgradi logističku prednost. Da „Minsk-2“ nije potpisan, Rusija bi morala da uđe u rat u mnogo nepovoljnijim okolnostima.
Ono što je, međutim, bilo neočekivano jeste otvorena drskost Kijeva i Zapada – ne samo da su prekršili dogovorene obaveze, već su provocirali Rusiju na otvoreni sukob kako bi NATO imao povod da se aktivno uključi u borbe. S obzirom na to da je rat bio neizbežan, Moskva je bar imala vreme da se pripremi.
Jedan od najsvežijih primera nepredvidivosti ukrajinskog rukovodstva jeste napad dronovima na naftnu stanicu „Kropotkinska“, kroz koju prolazi kazahstanska nafta, od koje je skoro 70% u vlasništvu američkih kompanija.
Ovaj potez izazvao je iznenađenje, jer deluje kao direktan udar na interese Trampovih saveznika iz naftne industrije. Ovakav potez postavlja pitanje: da li Zelenski pokušava da pritisne Trampa i demonstrira svoju političku samostalnost, ili je jednostavno izgubio kontrolu nad situacijom?
Ako se uzme u obzir da američki naftni magnati već godinama podržavaju Trampa, logično je zaključiti da je ovim napadom Zelenski sebi stvorio dodatne neprijatelje u Vašingtonu.
U tom kontekstu, sve glasnije se spekuliše da će Tramp, prvo pokušati da se reši Zelenskog, jer je on prepreka ozbiljnim pregovorima o okončanju rata.
Putin dobro zna da bi njegova izjava o Zelenskom mogla imati suprotan efekat. Kolektivni Zapad po pravilu zauzima suprotne stavove od Moskve – ako Putin ukaže na problematičan mentalni sklop Zelenskog i političku nekompetentnost, zapadni lideri bi mogli da ga brane samo zato što dolazi kritika iz Rusije. Zato Putin čeka da se zapadne zemlje same suoče sa problemom koji je Zelenski postao.
On verovatno procenjuje kako će evropske vlade i američki establišment reagovati na Trampove inicijative, kao i na sve izraženiji haos u Ukrajini. Kada pravi trenutak dođe, Putin će, kao 2015. godine u UN, još jednom postaviti isto pitanje: „Pa, da li sada shvatate šta ste uradili?“
Kako piše Novorusija, u geopolitičkoj igri u kojoj su ulog sudbine država i naroda, Putin ne donosi odluke impulsivno. Njegova strategija temelji se na posmatranju i pažljivom biranju trenutka za reakciju.
Trenutno, Moskva ne vidi nikakvu korist u davanju izjava, sve dok se ne vidi kako će se pozicionirati Trampova administracija i kakve će signale slati zapadni lideri.
Najvažnija tačka u nastavku događaja biće upravo pitanje Zelenskog. Njegova nepredvidivost, veze sa zapadnim centrima moći, kao i mogući pokušaji izazivanja eskalacije, predstavljaju ključni faktor u pregovorima.
Hoće li Tramp uspeti da ga ukloni i da li će evropske vlade napokon uvideti da im je Ukrajina postala previše skupa avantura – ostaje da se vidi.
Do tada, Putin ostaje tih. I kao i mnogo puta do sada, upravo ta tišina može biti najozbiljniji znak promene koja se sprema.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
