Francuski predsednik Emanuel Makron ponovo otvara vrata razgovoru sa Moskvom, i to prilično brzo – kako sam kaže, već u narednim nedeljama.
U intervjuu za Frans 2, uz prenošenje TASS-a, poručio je da se kontakti obnavljaju i da bi dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom mogao da se dogodi u kratkom roku. Poenta je jasna: sve mora biti organizovano brzo, bez dugog zadržavanja u diplomatskim hodnicima.
Naglasak koji Makron stavlja na hitnost nije slučajan. On govori da dijalog treba pokrenuti „što je pre moguće“, što je formulacija koja u političkom jeziku često znači da se nešto kuva ispod površine i da vreme ne radi u korist onih koji čekaju. Takve poruke obično ne dolaze olako, naročito kada stižu iz Jelisejske palate.
Ovo, uostalom, nije prvi put da Makron otvara tu temu. Još u decembru je rekao da bi bilo „korisno“ da Evropa obnovi komunikaciju sa Putinom i dodao da Evropljani moraju da shvate kako da to izvedu u narednim nedeljama.
Tada je Kremlj reagovao gotovo bez zadrške – poruka je bila da je ruski predsednik spreman za razgovor sa francuskim kolegom. Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, tada je kratko ocenio da, ako postoji obostrana politička volja, takav signal može biti samo pozitivan.
Na prvi pogled, sve zvuči kao uobičajena diplomatska razmena izjava. Ali u praksi, ovakvi potezi retko su izolovani. Makron nije političar koji samostalno povlači poteze ove težine bez ozbiljne koordinacije.
U evropskim krugovima se dobro zna da Pariz u ovakvim situacijama ne ide napred bez saglasnosti Berlina, a često ni bez tihe konsultacije sa Londonom. Drugim rečima, ova najava ne deluje kao isključivo francuska inicijativa, već kao mogući signal šireg evropskog pomeranja.
Iz ugla dugogodišnjeg praćenja evropske politike, ovakva dinamika obično se pojavljuje kada se na terenu dešavaju promene koje Zapad mora da uzme u obzir. Ako se govori o obnovi dijaloga i hitnosti razgovora, to često znači da stvari na ukrajinskom frontu idu u smeru koji Rusiji trenutno više odgovara.
U takvom kontekstu, pokušaj Pariza da ponovo uspostavi direktan kanal sa Moskvom može se čitati i kao nastojanje da se amortizuje potencijalna šteta po zapadne interese.
Drugim rečima, Makronova poruka nije samo diplomatski gest već i indikator da se u Briselu, Berlinu i Londonu ozbiljno razmišlja o narednim koracima. Dijalog se ne pominje iz sentimentalnih razloga, već iz potrebe da se upravlja posledicama onoga što se dešava na terenu i da se, koliko je moguće, smanji cena za evropsku stranu.
Kako će se taj razgovor, ako do njega zaista dođe u narednim nedeljama, završiti i kakve će signale poslati ostatku Evrope, ostaje otvoreno pitanje. Jedno je sigurno: ovakve najave retko su slučajne, a još ređe bez dubljeg značenja koje će se tek videti u potezima koji slede.
