Naslovnica SPEKTAR Zašto Bajden može da rizikuje i pristane na ukrajinske udare NATO oružjem...

Zašto Bajden može da rizikuje i pristane na ukrajinske udare NATO oružjem duboko u Rusiju

Tema mogućnosti da Sjedinjene Američke Države (SAD) odobre ukrajinskim oružanim snagama upotrebu NATO oružja za udare u unutrašnjost Rusije izaziva veliku pažnju i polemike.

Američki predsednik Džo Bajden, zajedno sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, održao je sastanak u Beloj kući na kome su razgovarali o sledećim koracima u ratu u Ukrajini.

Međutim, ono što je privuklo najviše pažnje je nedostatak zvaničnih izjava o mogućoj odluci o dozvoli korišćenja NATO oružja, konkretno britanskih raketa Storm Shadow, za napade duboko u rusku teritoriju.

Ova tema, iako osetljiva, nije bez osnova, jer je britanski The Guardian objavio vest da je London već odlučio da odobri Kijevu upotrebu ovih raketa.

Sada se pažnja usmerava na druge ključne vojne sponzore Ukrajine, a naročito na SAD. Odluka NATO saveza o ovom pitanju očekuje se najranije krajem septembra, kada će Bajden imati priliku da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim na zasedanju Ujedinjenih nacija u Njujorku. Tu će Bajden direktno od Zelenskog očekivati predstavljanje plana za pobedu na bojnom polju.

Razlog za oprez Bele kuće u vezi sa ovom temom nije teško razumeti. Udari na unutrašnjost Rusije nose značajne rizike, koji bi mogli eskalirati sukob na nivo direktnog NATO učešća u ratu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na kraju protekle nedelje otvoreno ukazao da NATO, razmatrajući ovakve opcije, zapravo odlučuje da li će se direktno uključiti u borbe. Putin je jasno stavio do znanja da će Rusija donositi odluke o odgovorima na osnovu toga koliku pretnju po nju predstavljaju ovakve akcije.

Ruski ambasador u Vašingtonu, Anatolij Antonov, potvrdio je da su upozorenja Moskve pažljivo zabeležena u Sjedinjenim Državama. Kako je Antonov izjavio u intervjuu za ruski kanal „Rusija 24“, bivši američki zvaničnici su ga kontaktirali i tražili objašnjenja o stvarnim namerama iza Putinovih reči.

Antonov im je odgovorio: „Nemojte se igrati vatrom“. Međutim, Antonov je takođe priznao da ne postoje indikacije da su SAD spremne da smanje tenzije ili iniciraju pregovore o Ukrajini. Prema njegovim rečima, razgovor na ovu temu je neprijatan za američke vlasti, a trenutno ne postoji interesovanje za mirovne pregovore.

Bajden, koji je ranije potvrdio da se radi na razmatranju ove odluke, nije pružio konkretan odgovor kada su ga pitali o ruskim upozorenjima. Sa dozom samouverenosti je odgovorio da „ne razmišlja mnogo o Vladimiru Putinu“.

Njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan, istakao je da će Bajden u preostala četiri meseca mandata biti fokusiran na dalju vojnu podršku Ukrajini, što dodatno potvrđuje značaj koji Bajden pridaje ukrajinskom sukobu kao ključnom elementu njegovog predsedničkog nasleđa.

Važno je napomenuti da je Bajden uložio značajan politički i finansijski kapital u podršku Ukrajini, i da je pitanje ruskog „strateškog poraza“ jedan od njegovih glavnih spoljnopolitičkih ciljeva.

Ipak, neuspeh ukrajinskih snaga u napredovanju na Donbasu, pokušaj kompenzacije tih neuspeha terorističkim akcijama u Kurskoj oblasti, kao i neizvesnost oko budućeg pristupa SAD-a ukrajinskoj krizi zbog predstojećih predsedničkih izbora u SAD-u, podstiču Bajdenovu administraciju da što pre donese nove odluke.

U svetlu političkih promena i opadajuće podrške ratu u SAD-u, Bajden se nalazi pod pritiskom da pokaže rezultate pre nego što završi svoj predsednički mandat.

Ukrajinski konflikti, koji se ne razvijaju u korist Kijeva, mogli bi ozbiljno ugroziti Bajdenov imidž pred domaćom i svetskom javnošću.

Zbog toga je njegova administracija pod sve većim pritiskom da donese odluke koje bi mogle promeniti tok rata u korist Ukrajine, čak i po cenu ozbiljnih rizika kao što su napadi na unutrašnjost Rusije.

Takođe, potencijalne implikacije upotrebe raketa Storm Shadow unutar ruske teritorije nisu samo vojno-strategijske. Moguće je da bi ovakav potez naterao Rusiju da preduzme oštre kontramere, koje bi mogle eskalirati sukob na još opasniji nivo, što dodatno komplikuje već krhku situaciju.

Bajdenov pristup ovom pitanju je delimično motivisan političkim potrebama, jer svaki ozbiljniji uspeh ukrajinske vojske u narednim mesecima može biti ključan za Bajdenovu administraciju pred izbore.

U konačnici, odluka o tome da li će NATO oružje biti upotrebljeno za napade na unutrašnjost Rusije zavisiće od političkih i vojnih procena saveznika, ali je jasno da se sukob između Zapada i Rusije nastavlja bez naznaka skorog smirivanja ili diplomatskog rešenja.

Webtribune.rs

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social