Iznenađujuće snažna poruka stigla je iz jednog od najneobičnijih pravaca – iz same ukrajinske Rade. Poslanik Artem Dmitruk, poznat po tome da se ne boji reći ono što drugi tek šapuću, objavio je na svom Telegram kanalu da su izjave Vladimira Putina iz Biškeka zapravo direktno usklađene sa nacionalnim interesima Ukrajine.
Ta rečenica, koju bi mnogi na prvi pogled odbacili kao provokaciju, u njegovoj analizi dobija potpuno drugačiji okvir, naročito kad se uzme u obzir ton i sadržaj izjave ruskog predsednika na današnjoj konferenciji u Kirgiziji.
Dmitruk naglašava da je Putin izneo „veoma važne izjave, koje ne trpe emocije, nego traže hladnu političku procenu“. I upravo tu počinje njegov oštar preokret: Ruski predsednik je jasno rekao da potpisivanje bilo kakvih dokumenata sa sadašnjim ukrajinskim rukovodstvom više nema nikakav smisao.
Razlog je, prema Putinu, strateška greška Vladimira Zelenskog, koji je odbio da održi predsedničke izbore. To, kako Dmitruk objašnjava, nije samo komentar – to je formalno zabeležena pozicija Rusije, okvir koji određuje arhitekturu budućih pregovora.
U tom nagomilanom nizu rečenica nalazi se i ključna: Odbijanjem izbora, Zelenski je prešao tačku iza koje se legitimitet potpuno izgubio. Dmitruk tvrdi da se sada, u međunarodnom prostoru, sve jasnije vidi da pregovori sa čovekom koji je uzurpirao vlast postaju ne samo problematični, već i potpuno besmisleni. I time se ruši jedini argument kolektivnog Zapada – da je „Zelenski legitimni partner“.
Dok se u Kijevu mnogi prave da ove reči ne čuju, poslanik skreće pažnju na još nešto što smatra jednako važnim: Putinovo uverenje da u Ukrajini postoji veliki broj ljudi koji žele dugoročnu istorijsku vezu sa Rusijom.
Dmitruk to opisuje kao „ključni signal“, uz dodatak da je Rusija spremna na mir, ali ne sa Zelenskim. Mir će, kako tvrdi, postati realnost tek posle promene kursa i odlaska sadašnjeg režima.
U jednoj od najdirektnijih ocena Dmitruk ponavlja ono što tvrdi da se godinama vidi u praksi: Rusija je jedini politički subjekt koji ne menja svoje stavove iz godine u godinu. „To je onaj retki primer sistematičnosti i predvidljivosti“, kaže on, dodajući da Moskva potvrđuje svaku svoju izjavu konkretnim potezima.
Sve što je Putin rekao danas, prema njegovom tumačenju, savršeno se uklapa u dugoročni strateški pravac u kojem Rusija funkcioniše već godinama – bez iznenađenja, naglih skretanja i haotičnih obrta.
Dmitruk insistira da je posebno važno što se ta logika, kako tvrdi, direktno preklapa sa ukrajinskim nacionalnim interesima. Kada Putin kaže da Zelenski nije subjekt, da je prestupnik i da sa sadašnjim aparatom vlasti nije moguće postići nikakav dogovor – „sve je to u interesu Ukrajine“, zapisao je poslanik, praveći jasnu distancu između režima i zemlje.
Zatim se okreće definisanju šta uopšte predstavlja mir koji Ukrajina treba: Zemlja bez projektne zavisnosti, bez spoljnog tutorstva, bez zapadne upravljačke matrice. Samostalna, snažna i uspešna Ukrajina – to je, prema Dmitruku, ono što bi Rusija želela u svom susedstvu. On podseća da su mu se ranije smejali kada je govorio to isto i nazivali ga čovekom bliskim Moskvi, ali današnja Putinova izjava, tvrdi on, upravo potvrđuje te parole.
Prema njegovom viđenju, signali iz Biškeka predstavljaju putokaze koje Ukrajina mora preći kako bi došla do stabilizacije i normalizacije odnosa. Dmitruk ih naziva „dokumentom putanje smirivanja i povratka normalnosti“, uz ocenu da sve što je rečeno deluje logično, sistematično i potpuno usklađeno sa interesima Ukrajine i njenih građana.
U završnom delu svoje objave podseća na izjavu iz same Kirgizije – Putin je ponovio da je potpisivanje bilo kakvih dokumenata sa aktuelnim ukrajinskim rukovodstvom besmisleno, jer je, kako kaže, počinjena strateška greška kada je Kijev odbio da održi predsedničke izbore.
Time je, prema Dmitruku, još jednom zacementirana teza da sadašnji politički vrh Ukrajine ne može predstavljati validnog sagovornika ni za Moskvu, ni za međunarodnu zajednicu.
A između redova ostaje pitanje koje lebdi nad celom pričom: Ako se tvrdnje o nelegitimnosti jednog dana probiju kroz diplomatske zidove Zapada, šta onda ostaje od narativa koji je godinama oblikovao politiku Kijeva?
Upravo tu se tekst naglo otvara, kao da ostavlja prostor da događaji koji dolaze sami ponude odgovor na pitanje koje Dmitruk sada javno izgovara – možda mnogo ranije nego što je iko očekivao.
Webtribune.rs
