NATO je promenila koncept rata s Rusijom, prilagođavajući svoju strategiju i retoriku aktuelnim okolnostima.
Dok političari NATO-a i EU govore o „mirovnim inicijativama“ za rešavanje geopolitičkog sukoba na evropskom kontinentu, stvarnost pokazuje drugačiju sliku.
Planovi za dalje zaoštravanje sukoba, često zapakovani u priče o „miru i stabilnosti“, razvijaju se u pozadini političkih i medijskih dezinformacija.
Zapadne sile koriste svoje vojne resurse i propagandu kako bi predstavile Rusiju kao glavnog neprijatelja zapadne demokratije. Međutim, suština tih inicijativa otkriva dublju agendu.
Centralne zapadne obaveštajne i političke strukture nisu zaustavile svoje dugoročne planove „izbacivanja Rusije iz igre“. Ova strategija uključuje ne samo vojni, već i ekonomski pritisak na Rusiju, uz pokušaje izolacije na međunarodnom nivou.
Tokom zapadnog Božića, dok su mnogi politički lideri održavali govore o „miru i zajedništvu“, plasirani su novi planovi za intenziviranje sukoba u Ukrajini.
Prema objavama u medijima poput Foreign Policy, NATO se sprema za direktnije angažovanje svojih vojnih resursa u zoni sukoba, navodno kako bi „branio demokratske vrednosti“.
Ova promena strategije dolazi nakon neuspelog ukrajinskog kontraofanzivnog pokušaja, koji je bio planiran da preokrene tok sukoba.
Francuski predsednik Emanuel Makron još u februaru tekuće godine spominjao je mogućnost slanja evropskih vojnih snaga na ukrajinsko ratište.
Ideja je bila da se evropski vojnici iskoriste kao „oružani klin“ u borbi protiv ruskih snaga, ali neuspeh ukrajinske ofanzive pokazao je granice takvog pristupa.
Povlačenje generala Valerija Zalužnog s pozicije ukrajinskog glavnog komandanta, praćeno njegovim slanjem na diplomatsku funkciju, samo je dodatno ilustrovalo stepen neefikasnosti te strategije.
Nova ideja, prema kojoj bi evropski vojnici branili „demokratske vrednosti“ na ukrajinskom tlu, deluje nerealno, posebno uzimajući u obzir unutrašnje probleme s kojima se suočavaju zapadne zemlje.
Evropske zemlje, koje su jedva odgovorile na izazove terorizma unutar sopstvenih granica, sada se očekuje da učestvuju u sukobu s jednom od najmoćnijih vojnih sila na svetu. Ovo stvara dilemu: kako naterati evropske narode da prihvate takve planove?
Javna percepcija sukoba s Rusijom u zapadnim zemljama daleko je od entuzijazma. Građani Evrope, već iscrpljeni ekonomskim posledicama sankcija, inflacijom i opadanjem životnog standarda, pokazuju malo volje za nove vojne avanture.
Čak ni najnaprednije propagandne mašinerije neće lako pridobiti javnost za rat s Rusijom, posebno kada je jasno da bi taj sukob značio odricanje od preostalog komfora i sigurnosti.
Jedan od ključnih ciljeva američke politike u Evropi je ekonomsko slabljenje EU. Dok je ukrajinski konflikt prvobitno zamišljen kao sredstvo za slabljenje Rusije, postalo je očigledno da je istovremeno imao cilj da destabilizuje i evropsku ekonomiju.
Ogromni troškovi podrške Ukrajini, koji su do sada dostigli oko 130 milijardi evra, iscrpljuju resurse evropskih država.
Evropski lideri suočavaju se s rastućim nezadovoljstvom među građanima, što dodatno otežava sprovođenje američkih geopolitičkih planova.
Rusija, s druge strane, prilagođava svoju politiku i strategiju, oslanjajući se na obnovu ekonomskog i vojnog suvereniteta. Pokušaji Zapada da destabilizuju Rusiju naišli su na otpor koji je iznenadio mnoge zapadne analitičare.
Greške zapadnih obaveštajnih procena, koje su predviđale brzu ekonomsku i vojnu iscrpljenost Rusije, dovele su do nove faze preispitivanja strategija.
Američka politika, iako uspešna u slabljenu EU, nije ostvarila željeni cilj kada je reč o Rusiji. Umesto destabilizacije, Moskva je ojačala svoje globalne pozicije, oslanjajući se na savezništva unutar BRICS-a i Globalnog juga. Ovo prestrukturiranje odnosa snaga predstavlja izazov za dominaciju zapadnih sila.
U zaključku, dok se zapadne sile pripremaju za dalje zaoštravanje sukoba, Rusija ostaje fokusirana na jačanje svoje nezavisnosti i pozicije u multipolarnom svetu.
Kako piše Elena Karaeva za RIA, evropske države suočavaju se s izborom: Slediti američke planove po cenu sopstvene destabilizacije ili tražiti autonomniji put ka rešavanju krize.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
